Nekada je praziluk važio za sirotinjsku hranu, a često se ime ovog povrća koristilo da bi se slikivito opisali "došljaci bez pedigrea" kojima je "virio iz pozadine".

Međutim, biljka koja se bere u novembru poslednjih godina postala je izuzetno popularna i tražena, ali i dobro plaćena. Miroslav Milojević iz čačanskog sela Gornja Gorevnica na osam ari posadio je praziluk, a činjenica da je u njegovom zasadu sve organsko domaćinu je donela berićet.

- Nije zahtevan za proizvodnju, rashodi su mali, a prihodi solidni. Prošle godine je otkupna cena praziluka u veleprodaji bila je 50, a sada je skočila skoro duplo i iznosi 90 dinara. Može i dosta više da se zaradi. Imam stalne kupce iz Požege, Čačka i Lučana, tako da čim je praziluk izvađen, odmah je i sam sebi obezbedio plasman - rekao je Miroslav.

Iako mu vremenski uslovi na startu vegetacije nisu išli na ruku, povrtar iz Čačka je zahvljujući postavljenom sistemu za navodnjavanje imao solidne prinose.

MIROSLAV JE SRPSKI KRALJ PRAZILUKA: Posadio povrće koje retko ko sadi, ulaganja su minimalna, a otkupna cena SKOČILA DUPLO (FOTO) Autor: RINA

- Ako se ozbiljno bavite poljoprivredom neophodni su sistemi za navodnjavanje. Ja sam ih postavio i to mi je pomoglo da se deficit roda ne oseti iako su temperature bile visoke. U svojoj bašti od osam ari, svake godine isti prinos, posadio sam 18.000 sadnica i dobio oko šest tona praziluka. Ja ne kupujem hemiju, koja je sada jako skupa, koristim stajsko đubrivo koje postavim na početku i problema nemam, a ušteda je veća, jer bez stajskog đubriva nema ni prinosa - kazao je ovaj povrtar.

Njegova porodica je uključena u ovaj posao pa čak i najmlađi kad završe svoje obaveze u školi i sa treninzima često zasuču rukave i pomažu dedi na imanju. Osim članova porodice, tokom vađenja prazilika skupe se mnogobrojni prijatelji i na takozvanoj mobi, uz neobilazno dobro druženje i pečeno prase, kako je red u ovom delu Srbije, brzo završe sav posao.

- Za radnu snagu nisam se brinuo, sakupio sam nas 12 komšija, koje su na mobu došli i pomogli da to sve oboremo i složimo u magacine za neverovatnih tri sata. Iako je to u Srbiji retkost, mi još poštujemo te neke stare običaje i pomažemo jedni drugima - dodaje Miroslav.

(Kurir.rs/Rina)