MIROSLAV JE SRPSKI KRALJ PRAZILUKA: Posadio povrće koje retko ko sadi, ulaganja su minimalna, a otkupna cena SKOČILA DUPLO (FOTO)
Nekada je praziluk važio za sirotinjsku hranu, a često se ime ovog povrća koristilo da bi se slikivito opisali "došljaci bez pedigrea" kojima je "virio iz pozadine".
Međutim, biljka koja se bere u novembru poslednjih godina postala je izuzetno popularna i tražena, ali i dobro plaćena. Miroslav Milojević iz čačanskog sela Gornja Gorevnica na osam ari posadio je praziluk, a činjenica da je u njegovom zasadu sve organsko domaćinu je donela berićet.
- Nije zahtevan za proizvodnju, rashodi su mali, a prihodi solidni. Prošle godine je otkupna cena praziluka u veleprodaji bila je 50, a sada je skočila skoro duplo i iznosi 90 dinara. Može i dosta više da se zaradi. Imam stalne kupce iz Požege, Čačka i Lučana, tako da čim je praziluk izvađen, odmah je i sam sebi obezbedio plasman - rekao je Miroslav.
Iako mu vremenski uslovi na startu vegetacije nisu išli na ruku, povrtar iz Čačka je zahvljujući postavljenom sistemu za navodnjavanje imao solidne prinose.
- Ako se ozbiljno bavite poljoprivredom neophodni su sistemi za navodnjavanje. Ja sam ih postavio i to mi je pomoglo da se deficit roda ne oseti iako su temperature bile visoke. U svojoj bašti od osam ari, svake godine isti prinos, posadio sam 18.000 sadnica i dobio oko šest tona praziluka. Ja ne kupujem hemiju, koja je sada jako skupa, koristim stajsko đubrivo koje postavim na početku i problema nemam, a ušteda je veća, jer bez stajskog đubriva nema ni prinosa - kazao je ovaj povrtar.
Njegova porodica je uključena u ovaj posao pa čak i najmlađi kad završe svoje obaveze u školi i sa treninzima često zasuču rukave i pomažu dedi na imanju. Osim članova porodice, tokom vađenja prazilika skupe se mnogobrojni prijatelji i na takozvanoj mobi, uz neobilazno dobro druženje i pečeno prase, kako je red u ovom delu Srbije, brzo završe sav posao.
- Za radnu snagu nisam se brinuo, sakupio sam nas 12 komšija, koje su na mobu došli i pomogli da to sve oboremo i složimo u magacine za neverovatnih tri sata. Iako je to u Srbiji retkost, mi još poštujemo te neke stare običaje i pomažemo jedni drugima - dodaje Miroslav.
(Kurir.rs/Rina)
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega