„Srbija želi da joj svako bude prijatelj, bez obzira na nacionalnu pripadnost i veroispovest. Bunjevci su narod koji poštuje svoju tradiciju, ali i svoju državu Srbiju koja će im se, sigurno, odužiti na adekvatan način. To je i inters Srbije koja je danas jedna sasvim druga država u smislu poštovanja ljudskih prava. Srbija mora da bude primer i ona za to i jeste primer, a danas je i Subotica pravi primer poštovanja ljudskih prava i nacionalnih manjina“, podvukao je Milorad Veljović.

Gradonačelnik Stevan Bakić je, čestitajući bunjevačkoj zajednici nacionalni praznik – „Dan velikog prela – 2. februar“, kazao da Grad Subotica ima izuzetno dobru saradnju sa Nacionalnim savetom bunjevačke nacionalne manjine, i da će maj 2021. godine ostati upisan zlatnim slovima u istoriji bunjevačke nacionalne zajednice i Grada Subotice, jer je to, kako je rekao, mesec i godina kada je omogućena ravnopravna upotreba bunjevačkog jezika i pisma u ovom gradu.

„Bunjevački jezik je tada, pored srpskog, mađarskog i hrvatskog jezika – postao četvrti jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji našeg grada. Čestitam vam to od srca. Ako je to iko zaslužio, onda je to bunjevačka zajednica koja je dala ogroman doprinos kako gradu Subotici, tako i državi Srbiji. Subotička lokalna samouprava će vam i ubuduće pružati ogromnu podršku, jer je jedna od poruka večerašnjeg okupljanja i negovanje posebnosti bunjevačke nacionalne manjine koja će uvek imati jednaka prava kao i ostale nacionalne zajednica koje žive i rade na teritoriji grada Subotice“, istakao je gradonačelnik Bakić.

On je podsetio i na činjenicu da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, u nekoliko navrata, naglasio da je naša država posvećana zaštiti i kontinuiranom unapređenju pojedinačnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina.

„Naš zadatak je da istrajemo i damo podršku toj državnoj politici za koju se zalaže predsednik Vučić. Tome u prilog ide i činjenica da je Grad Subotica opredelio sredstva Bunjevačkom nacionalnom savetu da – povodom 20 godina njegovog postojanja – reši jedan veliki problem, a to je da se obezbedi adekvatan prostor u kome ćete da radite, stvarate i da se okupljate. Naime, krajem 2022. godine subotička lokalna samouprava dodelila je četiri miliona dinara Nacionalnom savetu bunjevačke nacionalne manjine za kupovinu Bunjevačke kuće. Želim da se što pre u njoj vidimo, kako bismo zajedno obeležavali vaše značajne datume i nove uspehe”, naglasio je gradonačelnik Stevan Bakić.

Prisutnima su se obratili i Milan Micić, i Suzana Kujundžić Ostojić koja je, između ostalog, rekla kako je ovo veliko bunjevačko prelo posvećeno celoj bunjevačkoj zajednici i da se ove godine obeležava 20 godina postojanja Bunjevačkog nacionalnog saveta,

„Od našeg dragog gradonačelnika čuli ste samo deo onoga što smo uradili tokom protekle dve decenije. Prvi predsednik našeg Bunjevačkog nacionalnog saveta, Nikola Babić, često zna da kaže da smo ’krenuli od nule’. I prevalili smo ogroman put. S nestrpljenjem očekujemo da sve ono što budemo radili i gradili, radimo u našoj Bunjevačkoj kući, o čemu ćemo više čuti na proslavi dana osnivanja Bunjevačkog nacionalnog saveta, 23. februara. Zahvalila bih se Ministarstvu kulture i informisanja, kao i Gradu Subotici, koji su nam svojim sredstvima pomogli da ceo ovaj enterijer pripremimo elegantno i lepo, kako to i priliči godišnjicama. Na kraju bih još samo rekla jednu rečenicu koje smo se uvek držali, a to je: ’Nek se znade da Bunjevac živi’, kazala je Suzana Kujundžić Ostojić.

Na „Danu Velikog prela“ i ove godine izabrani su najlepša prelja i najlepša preljska pesma. Najlepša prelja, po oceni žirija i gostiju, bila je Sara Švraka, prva pratilja Milica Saulić, a druga pratilja Martina Vojnić Hajduk.

Najlepšu preljsku pesmu, po oceni žirija, napisala je Alisa Prćić Vukov, a nosila je naziv „Nek se divani“.

Grad Subotica