STARINA OD 100 LETA IZ SELA KOD LAZAREVCA SAM SEBI NAPRAVIO SANDUK I KRST: Ima neobično ime ali ne zbog kuma nego zbog greške u LK
Za života je promenio deset matičara, 20 sveštenika i 30 partijskih predsednika opštine, jednog kralja, a Tita je nadživeo za skoro 40 godina
LAZAREVAC - Vitalan i živahan jedan deda iz sela Dudovica kod Lazarevca samo još jednom pokazuje da su godine broj na papiru.
Ovog marta zakružio je trocifren broj i oduvao svećice sa brojem 100. Jedan je među retkima koji je u Srbiji doževeo ovu duboku starost, a njegov život činile su lepe i one manje lepe stvari. Ono po čemu je takođe specifičan jeste što čitav jedan vek nosi dva imena.
- Vladao je tifus, kolera i boginje u vreme kad sam se ja rodio pa se nije krštavalo, jedno ime na vodici su mi dali to je Radovin a kum u crkvi mi je dao ime Radovan, u ličnoj karti mi piše Radovin a ja se odazivam na oba. Pamtim mnogo toga, moj otac je borac sa Solunskog fronta i odlikovan je sa dva odlikovanja. Ne dao Bog da ovaj narod doživi muke koje su oni tada preživljavali, mi smo ratovali, patili, teška vremena su bila i ne daj Bože da se nikada vrate. Sećam se kao da sada gledam kada sam bio kralju Aleksandru Karađorđeviću u Topoli na sahrani, njega su ubili u Marseju“, priča deda Radovin Milošević za RINU.
I retki su ljudi pod ovozemaljskom kapom koji mogu bistre glave da svedoče čitav vek unazad a deda Radovan ili Radovin se seća svega. Ubeđen je da je samo Božjom voljom i dalje na ovom svetu iako nema ni druga ni prijatelja, jer su se svi odavno preselili na onaj svet. Jedino on još uvek svedoči o patnjama našeg naroda, bolestima i raznim mukama.
- Mnogo teško se živelo, nije se imalo, vladala je glad i nemaština. Sve što smo imali sami smo stvarali, mnogo se radilo a više smo trpeli gladni nego što smo bili siti. Sve što vidite u ovom dvorištu bilo je pokriveno šintom a ja sam stavio pod crep, kopao sam bunar da dođem do vode. I dalje radim iako sam ostario, riljam baštu, sejem povrće, samo stoku više ne gajim, cepam drva, održavam kuću“, priča ovaj starina.
Kaže da sve jede sem jagnjetine i pilećeg belog mesa, sam sebi sprema hranu i ni u čemu ne oskudeva iako nema penziju. Pre dvadeset dana je vratio vozačku dozvolu i oprostio se od fiće kog je vozio sve do svog stotog rođendana. Sam je sebi za života napravio sanduk i krstaču još pre 40 godina i kako kaže, spremno čeka kad će ga Bog pozvati.
- Živim sam, deca su mi po svetu, ćerka je u Americi, sin je ovde ali su njegova deca po svetu. Ratovao sam za ovu državu i neću da je napustim, ovde sam se rodio i ovde ću da umrem to je moj dug prema otadžbini“, poručuje deda Radovin.
Iako su ga godine pritisle još uvek se bori, jedino mu pada teško što su mu deca otišla u beli svet.
Kurir.rs/RINA
VUČIĆ SA ČUVENIM PROFESOROM NASTARIJEM: Energija, hrana, voda, uz stabilne javne finasije, biće najvažniji elementi za razvoj i uspeh država u svetu budućnosti