OSTAĆE VILA KAO USPOMENA NA MAMU I TATU Tužna ispovest srpskog gastarbajtera: Ovde se i završava priča o potrazi za boljim životom

Svako ko ode iz svoje domovine preko granice, trbuhom za kruhom, u nekom trenutku života razmišlja o povratku ili mu pak nostalgija ne da mira. Samo oni koji su to iskusili znaju kakav je i osećaj.

"Kreneš iz Srbije u potrazi za boljim životom i skrasiš se negde na zapadu. Pre polaska istreseš svu ljutinu na Srbiju zbog svog odlaska tek toliko da bi ti bilo lakše da odeš. Tamo na zapadu skrasiš se u nekom stanu od 40-50m2, pronađeš posao 50 km daleko, ustaješ u 05.00 vraćaš se nazad u 17.00.

Plata fina ali se ne može puno trošiti jer tu si da zaradiš i da uštediš. Nema kafana, društva, pečenja i dolazaka kući posle 23.00. U krevet se ide najkasnije u 21.00. godine lete a ti to ne primetiš jer ti stanje na bankovnom računu kaže da si na pravom putu.

Vidiš kako drugi grade u onoj Srbiji na koju si bio ljut pa i ti za njima. Na zapadu radiš u Srbiji gradiš a kad gradiš onda je para uvek malo pa se mora s vremena na vreme i vikendom raditi. Plate pošteno, govora nema. Jedva čekaš 25 dana godišnjeg da odeš do domovine da završiš još nešto oko kuće i dogovoriš s majstorima nove poslove. Godišnji prođe, moraš nazad u 50m2 ali nije problem, naviklo se. Godine lete, kuća u Srbiji sve veća i lepša a tebe sve manje u istoj. Ove godine nećeš nigde ići trošak je veliki a konto se taman ispraznio.

Deca više u Srbiju i ne idu jer slabo koga tamo poznaju a i šta će u Srbiji kad su baba i deda umrli. I dalje vredno radiš jer treba šta imati kad se u penziju ode a i ta penzija vrlo brzo stigne, brže nego sto si ikad mislio. Eto te kao penzionera nazad u Srbiju u svoju vilu da konačno počneš živeti tim boljim i lepšim životom ali te malo strah jer osetiš da nešto oko srca preskače. Ostalo je još nekoliko zdravstveno neizvesnih godina a na tebi starom teret održavanja 400m2 prelepe vile.

Misliš onako da se utešiš :"Kad nisam ja uživao, uživa će barem deca". A deca, već odrasli poslovni ljudi bez neke jake povezanosti sa Srbijom nemaju kud nego vilu staviti u oglase kada posahranjuju roditelje... Tu se i završava priča o potrazi za boljim i lepšim životom.

Tamo negde na hladnom zapadu, negde u nekim Frankfurtima, Kopenhagenima, Briselima, Berlinima, Lucernima, Ofenbahima...... Ostaće vila kao uspomena na jednog tatu i mamu a u vili novi vlasnik, onaj koji nije iz Srbije mrdnuo… ", piše u ovoj objavi koja je na društvenim mrežama izazvala lavinu komentara.

"U svakom trenutku možete znati koliko imate novca ali ne koliko imate vremena u životu. Život je da se živi a ne da se robuje kvadratima i materijalnim stvarima. Dok to Balkanci u dijaspori shvate..možda se nešto promeni kod njih. A do tad..kao u ovom tekstu", "Žalosno ali istinito", "Praviš kuću, vilu, da komšiluk vidi kako si bogat, ma bitno je da je kuća veća od komšijine kuće, onda jednog dana naslednici prodaju, kome treba kuća tamo u nekoj selendri daleko od grada", neki su od komentara ispod ove objave.

(Kurir.rs)