ČAJETINA - Da se heroji jednom rađaju, ali žive zauvek najbolje dokazuje i primer ruskog vojnika, Vitalija Glebovič Bulaha, koji nije štedeo sebe ni svoj život i ratne 1999. godine stigao je na Kosovo i Metohiju kao dobrovoljac.

Odmah se stavio na raspologanje Vojsci Jugoslavije i bio deo krvave borbe za Košare. Međutim, on je u toj borbi i nastradao. Iako duže od dve decenije nije među živima ovog junaka Srbija se i dalje seća, a u opštini Čajetina dobio je i ulicu sa svojim imenom. Svečanom otvaranju prisustvovao je i ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandar Bocan - Harčenko.

vitalij-glebovic-2.jpg
Privatna Arhiva 

- Ne radi se o materijalnim stvarima, ovo je pokazatelj odnosa dva naroda, i to se ne može oceniti. Otvaranje ulice stradalom vojniku je odnos Zlatiboraca i nas što je jako cenjeno. Ovo je odluka jednog naroda - kazao je N.E ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.

On je dodao da je zahvalan na pomoći i saosećanju koje su Zlatiborci uputili ka ratom pogodjenim gradovima na istoku Ukrajine.

1681994790-cajetinaulicavojnikrusijaambasadorbocanharcenkofotorina1.jpg
RINA 

- Nijednog trenutka nismo imali sumnje u podršku i ljubav srpskog naroda, prepoznali ste teške trenutke i stradanje naroda i genocida u Donbasu. U Srbiji, u našem duhovnim dugim vezama postoji ljubav i postoji zelja da se iskaže pomoć - dodao je Harčenko.

Predsednik opštine Čajetina, Milan Stamatović, ističe da su Srbija i Rusija uvek bile i biće dve prijateljske i bratske zemlje. Kao i da je Rusija, uz Kinu, jedini veliki prijatelj Srbije u svetu, što se, kako je naveo, pokazalo kroz istoriju. Veliki ekonomski i politički partner, ali i glavni zaštitnik naših vitalnh nacionalnih interesa.

1681994791-cajetinaulicavojnikrusijaambasadorbocanharcenkofotorina8.jpg
RINA 

- Naša poruka jeste da je budućnost na istoku, a ne na zapadu. Na ovaj način štitimo interese Srbije i pružamo ruku prijateljstva i čuvamo tradiciju i ne smemo je narušiti i prekinuti. U nekom narednom periodu sigurno će opština Čajetina podići jedan spomenik ovoj Ruskoj jedinici koja je došla na prištinski aerodrom tokom jula 1999. godine i da se malo osvetli kroz ovaj spomenik ta akcija i doprinos te jedinice koja je u teškim trenucima uradila veliku stvar za srpski narod na Kosovu - kazao je Milan Stamatovć, predsednik opštine Čajetina.

Vitalij Glebovič Bulah je rođen 2. maj 1965. godine u selu Smidoviči u Habarovskom okrugu. U Omsku je završio vojnu školu 1990. godine. Učestvovao je u ratu u Azerbejdžanu. Nikada nije utvrđeno šta se tačno desilo sa njim, niti je njegovo telo pronađeno. Kasnije je na albanskoj televiziji emitovan snimak na kojem se vidi telo krupnog muškarca u uniformi Vojske Jugoslavije, kao i pripadnik terorističke Oslobodilačke vojske Kosova koji pokazuje ličnu kartu sa imenom Bulaha Vitalija Gleboviča.

1681994790-cajetinaulicavojnikrusijaambasadorbocanharcenkofotorina2.jpg
RINA 

"Groba nema. Teško je kad nemaš nekome svom gde sveću upaliti, isplakati se, sa njim nad grobnicom popričati. Mi čak ne znamo ni gde, ni kad, ni kako je stradao, niti imamo neki zvaničan dokument o njegovoj pogibiji".

Ovako je govorila u ispoveti za Kurir Elena Bulah, sestra Vitalija Gleboviča, dobrovoljca iz Rusije koji je 1999. godine stradao na Košarama, a čije telo nikada nije pronađeno.

"Nismo znali da će Vitalij da ratuje u Srbiji. On je od tada služio našem Ministarstvu za vanredne situacije i kada je rekao da ide na službeni put. Srbija nam ni na pamet nije pala. Poslednji put smo ga videli u martu 1999. godine. Rekao je da mu predstoji službeni put i zaćutao. To je bilo sve što je rekao", rekla je Elena i dodala da je za stradanje saznala putem medija. Sve vreme, kako kaže, dok je njen brat bio u Srbiji o njemu nisu imali nikakve informacije.

Kurir.rs/RINA