Od 41 bunara na privatnim posedima u kruševačkom kraju, koje je Zavod za javno zdravlje kontrolisao u poslednja četiri meseca, u čak 36 bunara voda je mikrobiološki zagađena i nije za piće, a u 50 odsto slučajeva i fizičko-hemijski neispravna

KRUŠEVAC - Na području kruševačkog kraja sa 101 naseljenim mestom, 90 odsto seoskih domaćinstava ima bunare. Nedavne analize Zavoda za javno zdravlje u Kruševcu, pokazale su da je voda u većini bunara neispravna za piće.

Od 41 bunara na privatnim posedima u kruševačkom kraju, koje je Zavod za javno zdravlje kontrolisao u poslednja četiri meseca, u čak 36 bunara voda je mikrobiološki zagađena i nije za piće, a u 50 odsto slučajeva i fizičko-hemijski neispravna.

Aleksandra Bojanić iz Zavoda za javno zdravlje Kruševac kaže da su uzrok mikrobiološke neispravnosti klice indikatori fekalnog zagađenja, dok do fizičko-hemijske neispravnosti, kako kaže, dolazi zbog povećane koncetracije nitrata, što ukazuje na stara fekalna zagađenja.

Bilo je i slučajeva da je u uzorku povećana količina gvožđa i mangana. Bunari su kopani plitko, retko koji je dublji od 20 metara, i time su podložni zagađenju. Najčeši uzroci zagađenja su štale i septičke jame.

Analize vode u bunarima vrše se isključivo na zahtev korisnika, a hlorisanje jednog bunara košta 300 dinara. Zbog sušne godine aktivirani su mnogi zapušteni bunari radi zalivanja povrtnjaka i polja.

Velika suša i višečasovne redukcije vode naterale su nadležne i u opštini Trstenik da izvrše kontrolu kvaliteta vode u 150 bunara. Analizom je, kako navodi RTS, utvrđeno da je voda u 85 odsto slučajeva mikrobiološki neispravna.

Vlasnicima bunara preporučuje se čišćenje i hlorisanje vode, naročito na farmama gde je često bunarska voda jedini izvor.