U Subotici obeležena godišnjica stradanja i progona srpskog naroda u oružanoj akciji „Oluja“

„’Oluja’ je Srbima simbol tuge. Donela je samo bol, patnju i stradanje. Narodu koji je prepolovljen posle Prvog svetskog rata, koji je teran u Jasenovac, Gradišku, Pag i druge logore; potomci onih koji su preživeli ustaške jame, logore, kuršume, maljeve i srboseke našli su se u koloni od četvrt miliona ljudi koji su napustili svoja ognjišta i krenuli u nepoznato, kroz najveći izbeglički talas u Evropi od Drugog svetskog rata“, istakao je Bakić.

Podsetio je da ni danas pred lice pravde nisu izašli svi zločinci koji su bolesne, stare, žene, decu, domaćine, ratare, stočare, primorali da od domaćina za jedan dan postanu beskućnici i ceo životni i radni vek uprte na traktorske prikolice.

„Kao hrišćani, imamo nadu da je konačna pravda Božja, jer pravda ljudska mnogo puta je zatajila. Istina je jedini temelj na kome gradimo budućnost, jer smo svedoci kako se udaljavanjem od nepobitnih istina, nikada kao danas nije prekrajala istorija. Tu smo da se zavetujemo da zločine nikada ne smemo da zaboravimo. Neko mora da snosi odgovornost za sve žrtve i zlodela nad našim narodom. Ako neće pred sudovima, pred Bogom će svakako. Životima su platili svoje poreklo, jer je pravda u toj borbi unapred bila osuđena“, podvukao je gradonačelnik Bakić.

Tu smo, dodao je, da odamo pomen našoj braći i sestrama koji su postradali od hrišćana, a ne od nekog nepoznatog naroda i vere.

„Sveti Vladika Nikolaj Velimirović zapisao je: Bog nije stvorio ljude za pogibiju, nego za spasenje. Ima li baštovana koji, sejući povrće, želi da mu se povrće sasuši i propadne? Jednu želju Bog ima: da se svi ljudi pokaju i od zla povrate. Zato je nama ’Oluja’ nezaborav, ali i opomena. Moleći se danas za postradale, za naše bližnje, ne želimo nove sukobe, ne želimo ratove, ali niko nam nikada ne može oduzeti pravo da pamtimo sve zlo koje nas je zadesilo tada, niti nas ukoriti što razvijamo kulturu sećanja. Jer svaki zaborav nas poništava i oduzima nam pravo na sutra“, rekao je Bakić.

Mnogi od vas, oni stariji, još sanjaju i od zaborava čuvaju manastire i svetinje, predele, gradove i sela koje su podizali njihovi preci, a koja su obeležila njihovu mladost, kazao je Bakić i dodao da su oni mlađi ovde pronašli svoj dom, podigli kuće, rađaju i gaje decu i, uprkos svemu, okrenuti su ka budućnosti.

„Stasala je ovde generacija dece iz izbegličkih kolona, u ponosne, tužne, ali odlučne ljude, i mnogi od musavih i uplašenih dečaka i devojčica iz kolone danas ponosno pronose slavu svoga naroda u nauci, u kulturi, u sportu, obrazovanju, politici. Naše je da radimo na tome da se ovakve oluje više nikada nikome ne ponove. Da niko više ne oseti tu bol, žalost i tugu, koje ne prolaze, kada se napušta dedovina. Naš cilj je da mladi osete da im njihova zemlja pruža sigurnost kako bi ovde gradili svoju budućnost i stvarali porodice“, rekao je Bakić.

Istakao je da je malo verovatno da će se tuđa viđenja „Oluje“ i nekih drugih istorijskih događaja ikada pomiriti sa našim doživljajem, jer se ne mire dželat i žrtva.

„Zaceljujemo rane novim uspesima i visoko podignutom glavom, ponosni na našu otadžbinu. Pravda, sećanje, saosećanje nisu stvar prošlosti već sadašnjosti, oni određuju koliko će budućnost biti drugačija. Naš put, put Srbije, jeste posut trnjem, ali vodi nas tamo kuda stremimo. U stabilnu i sigurnu budućnost“, naglasio je gradonačelnik Bakić.

On je, na kraju, rekao da 28 godina od pada Krajine obeležavamo poručujući svetu da je najveći progon stanovništva nakon Drugog svetskog rata prošao, nažalost, kao „zločin bez kazne“.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u ’Oluji’ i u svim pogromima. Neka je večna slava svim Srbima sa područja Dalmacije, Banije, Korduna, Like i zapadne Slavonije, zajedno sa Jadovnom, Prebilovcima, ubistva na Petrovačkoj cesti, Jastrebarskog, Gline i Jasenovca, čijim se stradanjima do zemlje klanjamo. Neka je večna slava svim stradalnicima, žrtvama pogroma i oluja. Srbija ne zaboravlja!“, zaključio je gradonačelnik Stevan Bakić.

Miroslav Karan je, između ostalog, rekao da Savez srpskih udruženja Severnobačkog okruga, koji broji deset udruženja, kao i ostala srpska udruženja koja funkcionišu na prostoru severne Bačke, na skroman i dostojanstven način već devetu godinu za redom čuva sećanje na 250.000 prognanih lica sa svojih vekovnih ognjišta, 2.500 ubijenih, od kojih su veliki broj žene i deca, na spaljene crkve i uništenu srpsku imovinu.

„Naša obaveza je da kao udruženja, bez obzira da li funkcionišemo u savezima, pojedinačno ili na neki drugi način, oko ovakvih stvari budemo jedinstveni i složni. Samo na taj način možemo poslati snažnu poruku da ovaj najveći progon jednog naroda od Drugog svetskog rata neće i ne sme da bude zaboravljen“, poručio je Miroslav Karan.

U hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Subotici, takođe u organizaciji Saveza srpskih udruženja Severnobačkog okruga, danas, pre podne, održana je sveta liturgija i parastos žrtvama stradalim u zločinačkoj akciji „Oluja“.

Grad Subotica