BUNJEVCI OBELEŽILI NACIONALNI PRAZNIK – „Dan Dužijance“

„Sve što volimo, još je veće ako delimo s drugima. Zato ću i ove godine kruh predati našem gradonačelniku Stevanu Bakiću. A za čega drugo, nego za ’Bunjevačku kuću’“, rekla je, tom prilikom, Suzana Kujundžić Ostojić.

Uz izražavanje zahvalnosti na hlebu koji je primio, gradonačelnik Bakić je, obraćajući se prisutnima, podsetio da je „Dužijanca“ – velika svetkovina na kraju žetve – nastala u salašarskim porodicama ovdašnjih vrednih i marljivih ljudi.

„Radeći težak paorski posao na njivi, oni su nastojali da ga obave što je moguće bolje, da bi njihov trud bio nagrađen dobrim rodom. Kako nisu mogli da utiču na vreme, često su se molili Bogu i okretali glavu u nebo da ga umilostive da im pomogne da sačuvaju rod i obezbede hleb za svoju porodicu“, kazao je Bakić.

Dodao je da je poznato i da poštovanje hleba kod Bunjevaca počiva na prvoj molitvi koju nauče, ali da se primenjuje ne samo u molitvi, već i mnogim drugim životnim prilikama.

„Tesnu povezanost običaja i vere uvideo je Blaško Rajić, župnik crkve Svetog Roka, u Subotici, koji je 1911. godine obeležavanje porodnične, salašarske dužijance preneo pod svodove crkve. Prema njegovoj zamisli, 15. avgusta te godine, na Veliku Gospojinu, tridesetak konjanika je na svečan način iz polja dopratilo venac ispleten od žitnog klasja u crkvu Svetog Roka, a izabrani bandaš i bandašica su – na svetoj misi zahvalnici posvećenoj dovršetku žetve – predvodili sve koji su u okviru ove svetkovine došli da se zahvale i oduže Bogu. Na taj način, sveštenik Blaško Rajić je uveo ovaj narodni običaj u svet građanstva i liturgije“, podsetio je gradonačelnik Bakić.

Istakao je da o tome koliko je „Dužijanca“ značajna za bunjevačku zajednicu svedoči i činjenica da je Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine upravo ovaj običaj, koji u sebi nosi svečarski i duhovni karakter, proglasi za svoj nacionalni praznik.

„Iskoristio bih ovu priliku da napomenem da je Grad Subotica tokom protekle tri godine zaista mnogo uradio na očuvanju kulture, običaja i tradicije Bunjevaca. I da naglasim da sam ponosan na činjenicu da je bunjevački jezik i pismo, pored srpskog, mađarskog i hrvatskog jezika i pisma, početkom maja 2021. godine ušao u ravnopravnu službenu upotrebu na teritoriji našeg grada“, rekao je Bakić.

On je kazao da se za Suboticu, u kojoj se neguje bogat spektar različitosti, može reći da se ta različitost vrednuje kao prednost, a ne „kao nešto što nas deli i razdvaja”.

„I upravo ta naša posebnost predstavlja polugu zajedništva i prosperiteta Subotice. Zato često i podvlačimo da su građani različite vere, nacije, jezika i kulture najveće bogatstvo našeg grada“, istakao je Bakić.

Bunjevci, napomenuo je, već četiri veka žive na ovim prostorima.

„Prolazeći kroz teška istorijska iskušenja i suočavajući se sa brojnim osporavanjima koja su, činjenica je, ostavljala i ožiljke, oni su svest o svojoj posebnosti zadržali i u periodima kad nije bilo mogućnosti da se ta svest javno izražava. Njihovo pravo je da čuvaju svoju posebnost, kulturni identitet, istorijsko nasleđe, folklor. I da uvek ponosno ističu da su Bunjevci“, podvukao je Bakić.

Naveo je kako će „Dužijanca“, s obzirom na to da ova godina protiče i u znaku obeležavanja dvadesete godišnjice postojanja i rada Bunjevačkog nacionalnog saveta, tim povodom, pored Subotice i Novog Sada, biti organizovana i u Beogradu.

„U okviru tog prvog predstavljanja ove manifestacije u našoj prestonici, u nedelju, 20. avgusta, predviđeno je da se hleb od novog žita preda predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću. Pozdravljam tu odluku organizatora ’Dužijance’. I taj znak pažnje, zahvalnosti i poštovanja, jer zahvaljujući, pre svega, predsedniku Vučiću naša država Srbija je bila, a i ostaje posvećena zaštiti i kontinuiranom unapređenju individualnih i kolektivnih manjinskih prava“, naglasio je Bakić.

Dodao je da je u našoj zemlji, kada je reč o manjinskim pravima, nacionalnim manjinama obezbeđen najviši nivo prava u kulturi, informisanju, službenoj upotrebi maternjeg jezika i svim drugim segmentima društvenog života.

„Uveren da ćemo se i u godinama pred nama radovati susretima poput večerašnjeg, bunjevačkoj zajednici još jednom upućujem srdačne čestitke povodom nacionalnog praznika – ’Dana Dužijance’. Grad Subotica će, izvesno je, i ubuduće pružati snažnu podršku i biti čvrst oslonac u očuvanju nacionalnog identiteta kako bunjevačke, tako i svih drugih nacionalnih zajednica na teritoriji našeg grada”, poručio je gradonačelnik Stevan Bakić.

Predsednica NSBNM dr Suzana Kujundžić Ostojić je kazala da je, razmišljajući o tome šta je to slično između Bunjevaca i Dužijance i šta je to slično sa zrnom od kojeg je napravljen „taj kruv kojeg toliko volimo, kojeg nosimo u crkvu Bogu kojem se molimo“, to možda „upravo taj mrak u kome je posađeno zrno”, kao i mrak u kojem su neki hteli da Bunjevcu budu.

„I iznikli smo. I ponovo smo tu. I našu Suboticu možemo s ponosom zvati Varoš Subatica. I divanimo našim jezikom i kažemo s ponosom da smo Bunjevci. Večeras, ovako koliko nas ima ovde na trgu, pokazujemo koliko nam je važna ’Dužijanca’ i koliko se oko nje vekovima okupljamo. I tokom tih vekova puno toga pamtimo, ali retko pamtimo ovako dobro koje smo dobili u proteklih nekoliko godina. I zato veliko hvala i našem gradonačelniku, veliko hvala i Pokrajini i Republici Srbiji u kojoj živimo. Narednih dana ’Dužijancu’ ćemo predstaviti u Novom Sadu, a zatim ćemo taj naš običaj prvi put u istoriji otkad smo ovde predstaviti i u Beogradu“, naglasila je dr Suzana Kujundžić Ostojić.

Centralna svečanost povodom obeležavanja bunjevačkog nacionalnog praznika „Dan Dužijance”, kojoj je prethodio niz kulturnih manifestacija, počela je u ponedeljak 14. avgusta, izložbom najlepšeg hleba i izložbom arheoloških predmeta „Od njive do kruva“ – Vojvođanski muzej Novi Sad, u vestibilu Gradske kuće. Proslava je nastavljena sinoć, Misom zahvalnicom u Crkvi Uzvišenja Svetog Križa, svečanim defileom učesnika, polaganjem cveća na bistu Blaška Rajića i prigodnim programom koji je završen Bandašicinim kolom, na centralnom gradskom trgu.

Organizator manifestacije bila je Ustanova kulture „Centar za kulturu Bunjevaca“.

Grad Subotica