STARE VRANJSKE PORODICE JEDNU STVAR NIKADA NISU PROMENILE: I dan danas njihovu decu, unuke i praunuke, prepoznaju po tome!

Oni su stari Vranjanci potiču iz porodica čije su generacije i generacije stasavale u gradu podno Pržara . I ne samo to starosedeoci Vranja prepoznatljivi su, jer njihove porodice vekovima ponosno nose nadimke smislenog značenja .

"Celolepče" je takođe nadimak jedne od vranjskih porodica.

"Po predanju neki deda iz te porodice je valjda jeo po celo hlepče. Moja tetka se je udala u toj porodici. Njenog svekra deda Đoku su zvali "Celolepče" i tako su i deca dobila nadimak i sada ih tako zovu. Oni žive u ulici Kraljevića Marka.

Pa tu su i "Kavesci" oni su isto sa nadimkom najverovatnije je neko od njihovih radio neke kaveze pa su ih tako nazvali, tako se priča. Uglavnom su njihova deca iz starijih generacija bili bravari.

Snalažljivost i umešnost po kojima su bili poznati pojedini Vranjanci , ljudi su tada prevodili na svoj način kroz nadimke koji su bili opšteprihvaćeni.

"Pinteri" su recimo bili poznate zanatlije. Pravili su buriće i otuda i nadimak.

Od detinjstva znam za te nadimke tu su i porodice "Lefiranče", "Kozlinci" poznate u Vranju po tim nadimcima, ali ne znam tačno njihov istorijat i kako su dobili te nadimke", objašnjava Vranjanka V.V..

Mnogo mi je merak, mi se ponosimo što smo stari Vranjanci

Mi se ponosimo što smo stari Vranjanci, kaže Toma Vlajinac.

Živi u Vranju u Vlajinskom sokaku. On je stari Vranjanac i napominje zašto je Vranje epicentar, a i zašto su Vranjanci posebni ljudi, uz molbu da njegovo kazivanje bude na vranjanskom dijalektu „gledaj da sve bidne vranjanski“.

„„To se vidi da najviše volim Vranje, zato sam i kazaja Vranje je epicentar sveta sve što se vrti, vrti se oko Vranje. Zemaljska kugla se vrti oko osovinu, ta osovina proodi kroz Vranje kroz Markovo kale i vrti se sve oko Vranje. Prema tome mi smo stvarno epicentar pokraj nas putevi proodiv i na kude Grčku i na kude Tursku i na kude Makedoniju na kude Beograd sve se vrti oko nas i svi ne oćev , oćev ne svi. Fala Bogu" .

I Vlajinac podseća da su Vranjanci bili poznati i kao trgovci.

„Moj čukundeda je prvi Vranjanac koji je napravio prvu kuću na dva sprata u Vranje. Eve gu kuća je tuj. Kuća je osvećena 1852. znači nekoliko godina pre toga je napravena. Kad je pravena taj kuća Turci su prođuvali i udarali su se sas pesnice u grudi vikali „beše naše“, znači ovi se opravljav ogazdujev znači to je Vranje“, slikovito i nadahnuto opisujeVlajinac.

Objašnjava zašto Vranje ima najbolji jezik na svetu.

„Za jednu operaciju imaš nekoliko izraza.Na Žiku mu vikašem idemo pokraj reku ja se “uačka” ti se “utrkalja”, a onaj se pa “udžipka” u reku. On kaže molim, molim, a ja mu kažem nema što da moliš svi smo „gnjiždc“ mokri do gušu što će moliš drugo nego da se osušimo“.

Vlajinac objašnjava ko su bili njegovi preci.

„Tatko na mog čukundedu Janju Stošića Vlajinče, on je došja iz Crveni grad to je gore u Pčinju kuća mu je osvećena 1852. Mi smo sigurno jedna od najstarijih familija porodica u Vranje, a taj moj čukundeda Janja on se oženio sa ženom iz Pogačarsku familiju pa je znao da vika dva šuraka imam dva sokola, a ja sam „vla-beg“. Zašto smo Vlajinci, na toga Janju Stošića majka mu je umrela on je bio malečak i očuvala ga je baba, a baba mu je bila iz okolinu Zaječar i vikali su gu Vlajinka i on je dugo vreme vikaja ja sam Janja Stošić Vlajinče na baba Vlajinku. Vremenom izbrisao je ono Stošić i ostanaja je samo Janja Stošić Vlajinac, a sinovima je ostavio prezime Vlajinac.

Kurir.rs/T.S.