Srpske kamiondžije se često iznenade kada ih na evropskim putevima iz kamiona sa srpskim tablicama pozdravi kolega Flilipinac s podignuta tri prsta.

Edi Lusung (53) jedan je od 60 filipinskih državljana koje je nedavno novosadska transportna firma zaposlila kao vozače kamiona. Razlog “uvoza” ove radne snage je to što prevozničko-transportna preduzeća u Srbiji odavno muku muče sa manjkom kamiondžija.

Već godinu dana sam u Srbiji, tačnije od novembra kada sam počeo da radim za srpsku prevozničku kompaniju u Novom Sadu. Pre toga sam kamion vozio za firme u Kataru i Saudijskoj Arabiji. U poređenju sa ranijim boravkom na Bliskom Istoku, Srbija je potpuno drugi svet. Ovde mi je lepše i komfornije – priča Edi koji evropskim drumovima krstari isključivo u dresu košarkaške reprezentacije Srbije, po čemu je već prepoznatljiv.

Ovde je plata redovna, za razliku od zemalja gde sa manije vozio, tamo je zarada kasnila i po nekoliko meseci. Srbiju sam zavoleo kao skoro kao svoju zemlju. Dopadaju mi se ljudi, svi su srdačni, neposredni. Često me počaste pivom i rakijom. To vaše piće je za mene pravo otkriće – kazuje Edi koga smo sreli u jednoj čačanskoj perionici cisterni.

On dodaje mu ne nedostaje egzotična kuhinja kakva je na Filipinima, jer u Čačku, ali i ostalim gradovima može pristojno da se ruča, za male pare.

image-6487327-2.jpg
Edi Lusung 

Hamburger ili ćevapi u lepinji

Vozim po celoj Evropi, krstarim i po Srbiji, a zbog posla sam često u Čačku. Ovde mi se dopada hamburger i ćevapi u lepinji. Tu je i pečenje, kolege i ljudi iz posla me često časte. Još nigde u svetu nisam imao priliku da me neko tek onako časti, kao što rade kolege srpski vozači, građani... U Srbiji može dobro da se zaradi, gotovo celu platu šaljem na Filipine -– kaže Edi dodajući da u Novom Sadu gde je zaposlen ima obezbeđen smeštaj. On kaže da je prema njegovom iskustvu hrana najskuplja u Italiji i Nemačkoj.

Kompletnu zaradu šaljem supruzi koja od tog novca pomaže našeg sina i ćerku, koji imaju svoje porodice. Planiram da se vratim na Filipine, ali tek kada zaradim dovoljno novca da kod kuće mogu da pokrenem svoj posao. Ušteđevinu već imam, ali nedostaje još. Kod kuće ću se baviti uzgojhem koza i pilića – priča Edi.

Prema njegovim rečima u Ambasadi Filipina u Srbiji je trenutno registrovano 350 njegovih sunarodnika koji su posao našli u Srbiji. Svi oni u našoj zemlji regularno prijavljeno i imaju radne i boravišne dozvole. Među njima je najveći broj vozača teretnjaka. Za sve njih je Srbija, Edi tvrdi, obećana zemlja.

Kurir.rs/D.Č.