DOVODE MUZIKU I IGRAJU KOLO NA SAHRANAMA! Ovo su najčudniji pogrebni običaji u Srbiji, a sve je drugačije ako je POKOJNIK MLAD
Među brojnim različitim običajima u Srbiji, verovatno najčudniji su oni u timočkom kraju prilikom sahrana. Istina, neki od njih se više ne koriste, ali se neki i dalje poštuju.
Ljudi iz tog kraja svedoče da se dešavalo da kada šira porodica izgubi dva člana, tada se u kovčeg sa pokojnikom stavlja lutka ili glava zaklane kokoške, kako bi se prekinuo crni niz.
"Sama smrt pokojnika za sobom povlači mnoge obrede verujući da će pokojnik u zagrobnom životu tako imati lagodniji život na onom svetu. Zato ga mnogo darivaju. Sve zavisi od situacije i koliko su pokojnikovi bogati. Tako da, tu ima mnogo zlata i satova, televizora u tim malim grobnim dvorcima, mobilnih telefona takođe i raznoraznih vrednih stari. To zavisi od sela do sela", ispričao je svojevremeno Zlatimir Pantić za Kurir televiziju.
On je dodao da je drugačije kada se sahranjuje mlada osoba.
"Ima velike razlike. Mlađima se više pridaje pažnja, tu se organizuje i orkestar. Sve što je pokojnik voleo za života mu se tad priređuje. A za starije se manje brige vodi. Sahrana prođe onda u miru. Ranije je bilo skrnavljenje grobova, danas toga nema. Pogotovo, ranije kada je vreme bilo siromašnije, a pokojnike su sahranjivali sa zlatnim zubima i ostalim vrednim stvarima", objasnio je Pantić.
Posebno je zanimljivo da se čak i igra na sahranama.
"Posebni običaj je davanje kola za mrtvaca, za zagrobni život. Organizuje se i velika igranka, bude plaćeni orkestar i svi prisutni dobiju darove i namenjuju se sa svećom onome ko je sahranjen. Tom činu prisustvuje celo selo i veruje se da sve što prime ti u kolu, da će to videti pokojnik na drugom svetu. Jeste to malo neobično, ali sad to poprimaju i druga mesta. Ulažemo dosta kako bi pokojnik imao savršeni raj", ispričao je Zlatimir Pantić.
(Kurir.rs)
Bonus video:
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega