MILEN SE IZ PEČALBE VRATIO POSLE 17 MESECI I NIJE SE POKAJAO: Vredni Levčanin zida i u devetoj deceniji, ali SRCE MU JE PUNO
Milen Jovanović (81) iz Bara kod Rekovca pripada generaciji vrednih radnika, koji su mučno zarađivali hleb, radili po nekoliko poslova, štedeli svaki dinar i ulagali ga u kuću i poljoprivredne mašine.
Iako je u džepu imao i po hiljadu nekadašnjih nemačkih maraka, Milen nikada nije svratio u kafanu, a nebrojeno puta je kući došao gladan. Samo da bi uštedeo. Nikada nije išao na odmor, iako je firma sve plaćala. Ni vikendom nije odmarao. Jednostavno, nije imao vremena. Radio je u firmi, pravio novu kuću, jer je sa porodicom živeo u čatmari, i radio privatno. Iako je puno radio, još uvek se nije umorio, pa i devetu deceniju provodi radno. Zida ograde od kamena, jer je u Levču jedan od samo nekoliko majstora, a posla ima na pretek.
- Danas se niko ne hvata ni za kakav posao. Mladi neće da rade. Rade dan-dva, koliko da imaju da potroše u kafani. Meni je to neshvatljivo – kaže Milen za Novosti.
Marljivi Levčanin radni vek je započeo 1970. godine u „Renou“ u Francuskoj. Pošto je plata bila mala, a on je kod kuće ostavio suprugu Vladanku, sina Gorana i kćerku Goricu, iz pečalbe se vratio posle samo 17 meseci
- Ne kajem se. Da sam u Francusku odveo porodicu, nikada se ne bismo vratili u Srbiju. Ko zna gde bi mi deca živela. Ovako sam okružen sa četiri unuke i dva unuka, četiri praunuka i četiri praunuke. Srce mi je puno – iskren je Milen.
Kada se vratio iz Francuske, naš sagovornik se zaposlio u firmi „Niskogradnja“ u Smederevskoj Palanci. U njoj je radio 12 godina. Posao je bio veoma težak, neprestano je bio na terenu, spavao je u barakama i radio, kako kaže, „od sunca do sunca“.
- Po čitav dan sam bio u čizmama, jer sam popločavao korita reka po celoj Srbiji i radio trotoare. Doterali bi ogromno kamenje i ja sam ga vazda udarao čekićem od osam kilograma. Sve dok ga ne usitnim. Srce samo bije. Hoće da iskoči od napora. Radio sam i na velikoj mešalici. Baš sam se namučio. Dobro je da sam još uvek živ – veli Milen.
Kada se vratio u rodno selo, naučio je sve zanate. Zidao je, malterisao, uvodio struju, postavljao pločice, ali je najviše voleo da radi ograde od kamena, koje postavlja i dan-danas, iako je rastrošio devetu deceniju.
- Ne znam koliko ću još moći da radim. Moj pokojni otac Milivoje, koji je živeo 91 godinu, odavno me je savetovao da sve batalim, ako hoću još malo da živim. Trebalo bi da ga poslušam. Dosta je bilo – zaključuje Milen.
Kurir.rs/Novosti
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati