VELIKA SVEČANOST U CRKVI LAZARICI U KRUŠEVCU: Gojko Đogo laureat "Prstena Despota Stefana Lazarevića"

Književni klub “Bagdala” organizovao je svečanost povodom uručenja nagrade „Prsten Despota Stefana Lazarevića“ akademiku Gojku Đogu, velikom srpskom pesniku, esejisti i kulturnom i nacionalnom radniku u amfiteatru Crkve Lazarice u Kruševcu i to po 34. put.

Svečanost je otvorio Nebojša Lapčević, predsednik KK “Bagdala” iz Kruševca i ukratko predstavio novog laureata: - Gojko Đogo je rođen prvog novembra 1940. godine u Vlahovićima, opština Ljubinje u Republici Srpskoj (BiH). Redovni je član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, Senata Republike Srpske, Udruženja književnika Srbije, Srpskog PEN centra, udruženja Adligat u kojem se nalazi njegova autorska zbirka, kao i drugih organizacija i asocijacija.

Stručni žiri predsednik Ljubiša Bata Đidić i članovi Milan Vučićević i Veroljub Vukašinović bio je jednoglasan u odluci da ovogodišnji slavodobitnik bude akademik Gojko Đogo.

- Prepoznajući u njemu onu ličnost koja punih šest decenija plodi naše duhovne prostore kao pesnik, eseista i kritičar, i besednik takođe, nacionalni radnik književni klub "Bagdala" ga nagrađuje prstenom Despota Stefana Lazarevića. Ovaj klasik savremene srpske poezije piše poeziju, eseje, književnoteorijske i kritičke tekstove, a pesme i eseji prevođeni su mu na petnaestak jezika, a dobitnik je i brojnih književnih nagrada. Zbog knjige "Vunena vremena" 1981. godine Okružni sud u Beogradu osudio ga je na dve godine zatvora. Đogova poezija na najbolji način sadrži istorijske i nacionalne rezonance o aktiviranju onog neukrotivog pera naših egzistencijalnih i metafizičkih stanja. Neka jedna od duhovnih svetosavskih vertikala u Đogovoj poeziji bude i pesma „Na temeljima hrama Svetog Stefana u Milentiji“, koju primamo kao našu zavičajnu pesmu, istakao je, pored ostalog, predsednik žirija Ljubiša Đidić.

U ime Ministarstva kulture govorio je Mladen Vesković, načelnik Sektora za savremeno stvaralaštvo:

- U svakoj pesmi Gojhka Đoga vidi se dubok koren, stvarna i mitski opevana Hercegovina. Čini se da Gojko Đogo nema tako mnogo knjiga, sa druge strane to je cena životnog udesa koja je ovog velikog pesnika zadesila, a to je da je u njegovim najboljim godinama, njegov književni rad bio ometen, presečen. Uprkos svemu tome, od svojih prvih zbirki pesama on neumorno ispisuje jednu priču koja lična, ali i deo našeg kolektivnog sećanja. Vunena vremena, tamne niti koje nas sapliću i sa kojima se još uvek borimo su veliko pesničko zaveštanje Gojka Đoga, zbog čega on ostaje trajno aktuelan pesnik, koji je revitalizovao tradiciju, a sa druge strane koji je veoma moderan i otvoren. Njegova poezija nas neće zabaviti ali će ostaviti trajnu upitanost nad nama i pomoći nam bar malo da budemo bolji, izjavio je on.

Po prijemu nagrade slavodobitnik je održao pristupnu besedu.

- Deset odeljaka poslanice „Slovo ljubve“ poput lirske apostrofe, ulančava reč ljubav. Ta Božija blagodat iskazuje se u duhovnoj, bratskoj i prijateljskoj i čulnoj ljubavi, u svaki put, da bi osnažio svoj iskaz, despot se u skladu sa načelima onovremene retorike poziva na analogne primere iz Biblije. Ljubav je uzvišeni Božiji poklon, koja sjajem ispunjava vaseljenu, samo je treba prepoznati. Uzvisimo se i mi, podignimo glave u vis – to je najbitnija poruka ove poslanice koju svako od nas treba da sledi. Postoji nada da poezija bar malo doprinosi boljitku sveta, ali da bi naše poruke bile bliže svetome duhu i mi se moramo uzdići iz mraka, kako veli despot, kojim nas je naš vek pritisnuo. Ovaj današnji svet zasićen tolikom mržnjom ni dobra dela ne mogu spasiti, može samo ljubav, koja sve prevazilazi, kao što kaže despot. Pesnici veruju da može biti i ono što ne može biti. Hvala Bagdali što je mene nedostojnog, ovim prstenom uzvisila i pozlatila, kazao je Đogo.

O veličini dela slavodobitnika veoma iscrpno i nadahnuto govorio je dr Dragan Hamović.

- Nije tada pesnik odricao optužbe da se izvesne aluzije odnose na tabuisano ime i delo čiji kult i danas, posle 40 godina podgrevaju mediji željni glamura i površne intrige. Nije on podlegao samokritici, nije imao zašto da se kaje u tim suptilnim ispadima tajne moći pesničkog govora. Đogo nije umeo da bude neutralan, spremao se da prozbori punim glasom, pesnički, komentatorski i nestabilnih osamdesetih i podivljalih devedesetih i prvih posuvraćenih decenija novog veka. Pesnici se neizbežno menjaju, ali ne kako vetar duva, već po nalogu trajanja i životnih mena koje u sebi registruju. I ovde u Lazarici obreo se na svome, kao u snu koji su budni sanjali njegovi preci, snu što ih je održao, u njima dospelim vunenim vremenima, istakao je ova naučni i kulturni poslenik.

Ovu značajnu nagradu do sada su dobili najistaknutiji srpski kulturni stvaraoci i poslenici, a pored ostalih Desanka Maksimović, Nikola Trajković, Đorđe Trifunović, Dejan Medaković, Dobrica Ćosić, Antonije Isaković, Patrijarh Pavle, Slobodan Rakitić, Milisav Savić, Dragoslav Mihailović, Ljubomir Simović, Mihajlo Pantić i Matija Bećković.

Kurir.rs/Ž. Milenković