NEVOLJA ZADESILA ĐURIĆE SA PEŠTERA: Izgorela im kuća, sa decom ostali bez krova nad glavom: Sad nemaju ništa, a debeli minus stiže

Marko, Barla i dvoje dece ledenu noć posle požara proveli u zgradici od dasaka, šupi ustvari, u vatri im izgorelo sve što su imali, porodici potreba hitna pomoć da prezime.

"Sve smo imali, sad više nemamo ništa. Sve što smo godinama sticali, radili i nas dvoje i deca, sve smo u ovu kuću uložili. Imali sobe, kupatilo, nameštaj, belu tehniku, odeću, obuću, ma, bili domaćini ljudi, znaju ljudi, sve je juče izgorelo", pričao je jutros Marko gledajući zgarište.

Još teže mu od požara, od vatre koja je brzo sve progutala, juče popodne bilo dočekati decu iz škole. Kad su stigli, videli šta je bilo, šta ih je zadesilo, mali Aleksandar, dečačić, zakukao iz glasa, devojčica plakala i plakala. Žao dečici bilo i kuće i oca crnog kao ugarak, i majke, i igračkica i sveski, knjiga, sve što su ujutru ostavili u kući, sve izgorelo.

"Sreća pa su deca bila u školi. Kad su došli, jedva sam ih smirio. Vide i oni šta nas je zadesilo, šta nas je snašlo. A, svi redom, ako koga u selu nismo pomogli, nikom nismo odmogli, svakom izašli u pomoć kad je trebalo, nikom ništa nažao nismo učinili. Sve žena i ja stvorili, napravili sa naših 20 prstiju, ugrađivali ciglu ciglu, blok po blok, namicali dinar na dinar, štedeli, borili se da živimo ko ljudi, da napreduje kuća i porodica", priča Marko jutros.

Ni sam, veli, ne zna kako je juče izbio požar. On je bio u šali, u kotaru, namirivao stoku, nosio teladima žito, ništa nije slutilo na nesreću, vatra je buknula odjednom, samo je Burla zakukala izglasa, kad je Marko od štale stigao do kuće, plameni jezici već su sukljali u nebo.

"Stigle su i komšije brzo, vatrogasci, cisterna sa vodom, ma sve džaba, grede, krovna konstrukcija, sve je to bila suva borovina, nameštaj, sve je gorelo kao luč... Nešto malo žita što je bilo u prizemlju sam spasio, ono što je bilo na spratu sve je izgorelo. Izgoreo agregat, motorne testere, bio sam kuću sredio ko u gradu što ljudi imaju. Domaćin sam bio", kaže Marko.

Dok je kuća gorela, Marko nekoliko puta skakao u požar da spasi ako se išta spasiti može. Izneo iz kuće nešto dokumenata, novčanik, sve drugo progutala je stihija.

Već juče popodne okupili se gorštaci kod Marka, da vide šta činiti, kako pomoći Đurićima. Doneli i novca, koliko je ko imao i koliko je ko mogao. Kad će pomoći Marku ako ne sad.

"U najgore vreme me ovo snašlo. Pre neki dan bilo je snega skoro do kolena, sad je okopnio, ali će novi već za koji dan. Najgore je kako da prezimimo, u brvnarici će biti teško, dve sobice, hladno, slab krov, objekat pravljen od drveta pre dve – tri decenije, dotrajao. Najgore nam je za decu, ne znam šta da radimo, ne znam ni da li je objekat koji je izgoreo, od koga su ostali samo goli zidovi upotrebljiv, to bi neki stručnjak morao da pogleda.... Da odavde idemo, nemamo kud niti možemo, imamo stoku, krave, telad, treba to gledati", priča Marko.

Na tridesetak kilometara od Sjenice, u brdima na kraju Pešterske visoravni život je zimi i onako težak i pretežak, surov. Za koji dan ovde će temperatura pasti na minus desetak ili 20 stepeni, pre samo koju godinu, ovde su bili smetovi od tri četiri metra, temperatura je padala na minus 30 stepeni, selo bilo danima zavejano.

Đurićima iz Krajinovića sada je hitno potrebna pomoć. Marko će tokom dana otvoriti žiro račun, adresa porodice za sve koji mogu, koji hoće da pomognu je - Marko Đurić, selo Krajinoviće, 36315 Sjeničke Bare.

(Kurir.rs/Rt/Zoran Šaponjić)