VRANJANKA UZ MALO KREATIVNOSTI NAPRAVILA PRAVU SNEŽNU NOVOGODIŠNJU BAJKU: Uvek sam volela da ni iz čega pravim nešto

Umetnost je deo nje. Godinama se bavi slikarstvom, ali je otišla i korak dalje. Snežnom bajkom u susret Novoj godini pomerila je granicu svog stvaralaštva.

Slađana Đorđević iz Vranja je po zanimanju vaspitač. Radi na poslovima službenika osiguranja, ali je po vokaciji umetnik-stvaralac. "Ja sam dete u duši zato su mi i slike takve, vesele sa tim nekim motivima dečijim", ističe naša sagovornica.

Tematika je raznolika, a inspiraciju pronalazi u knjigama koje rado čita. "Volim epsku fantaziju, volim da slikam i da čitam čak i da pišem, ali o knjizi nekom drugom prilikom kad ona bude pri kraju.

Slikam od malena celog života slikam, kao i moja mama i moja ćerka... Bukvalno sam prvo držala četkicu u rukama pa onda krenula da pričam. Volim da slikam, i to noću kad svi spavaju to je moje vreme i tada nađem neki mir i tišinu tad mi je najlepše. Ne znam tačan broj slika koje sam uradila, dosta sam poklonila, ali i prodala. Život nema razumevanja i posao obaveze u kući, ali stižem nekako", objašnjava Slađana. .Otkriva ipak Koja joj je slika najdraža.

"Najdraža slika je portret moje ćerke to je i prvi portret koji sam uradila nekako mi je najdraži".

A neverovatna novogodišnja čarolija je novi umetnički opus, od snežnog grada preko jelkica srebrnastih boja, maštovitih patuljaka, jelena u zimskom pejzažu, svega ima u veselim bojama. Radost, živost novogodišnjih junaka koje stvara, a kojima se najviše raduju najmlađi, u susret praznicima.

"Uvek sam volela da stvaram bukvalno ni i iz čega pravim nešto. I eto sklapam razne delove, drvo, šišarkice, ukrase. Volim i naše motive da unesem u sliku folklor. Volim da su mi slike vesele i kad neko vidi sliku da mu prosto izmami osmeh da se oseća lepo, jednostavno. Da nisu morbidne da nisu tamne, nego da su pune boja, pune života. Na slikama ima i i istorijskih likova. Nemoguće je odustati od slikarstva i stvaralaštva prosto to je moj život. Kad nemam platno ne znam šta ću sama sa sobom gledam da nešto stvaram, pravim da li je to luster, skoro sam presvukla sobnu lampu i vratila je u život.

Kad sednem da radim imam malo nešto kao viziju kako će to da bude, ali dok ne završim ne mogu da zamislim kako će to da izgleda. Počnem pa me ta ideja sama po sebi ponese, koju boju ću da stavim to unapred ne mogu da isplaniram", navodi Slađana.

Bajkoviti likovi su joj inspiracija za dalje. Želja joj je da to bude zaokruženi ciklus, ali kaže "o tom potom". "Rad na Belom anđelu je nešto što planiram, dragoj osobi sam obećala još se nešto ne usuđujem, ali polako... I njena ćerka, dvanaestogodišnja Mila je talentovana za umetnost i stvaranje. "Kreativna je i želja mi je da se bavi umetnošću. Da li će to biti slikanje ili nešto drugo, volela bih da ostane u umetnosti. Mila voli i sport pa šta izabere. Suprug Nenad je velika podrška i hoće da pomogne.

Kad pravim ukrase pomaže, obrađuje drvo seče kućice, a što se tiče slikanja sve prepušta meni. Voli sve što radim. On je više racionalan, a ja sam umetnička duša, malo u nekom svom svetu", kaže na kraju za Kurir Slađana Đorđević iz Vranja.

Kurir.rs