STRATEGIJA ZA MLADE DO 2028. GODINE: Loznica brine o mladim naraštajima

- Imali smo četiri fokus grupe, održane su tri informativne tribine, a obavljeno je i anonimno onlajn istraživanje 1.050 mladih, od 15 do 30 godina. U odnosu na prethodne lokalne akcione planove primetili smo razlike, posebno sa prvim iz 2008. kada su kao najveći problem mladi prepoznavali nezaposlenost, dok sada nije bilo takvog komentara. Mladi misle da bi slobodno vreme trebalo da koriste kvalitetnije i da su im određeni sadržaji neophodni za tako nešto, a uviđaju i da nemaju dovoljno informacija mada su na internetu po više sati dnevno. Prag stupanja u seksualne odnose se, kako kažu, spustio na osnovnu školu, da se to promenilo u odnosu na pre kada su prvi, drugi razred srednje škole bio najkritičniji, i da neka iskustva već ima njih do 20 odsto. Što se tiče psihoaktivnih supstanci, kažu da su dostupne i da maltene svako zna kako da ih nabavi. Misle da marihuana nije droga, a da su hemijske droge u tableticama vrlo dostupne – kaže Matić Glišićeva.

Anketirani tvrde da niko ne zna nekoga ko koristi heroin, ali da preko interneta lako mogu nabaviti snus i vejpove, a koliko je to štetno nemaju informacije. Smatraju da su informisani o polno prenosivim bolestima i štetnosti zloupotrebe narkotika, ali da se po pitanju polno prenosivih bolesti prilično neodgovorno ponašaju. Pokazalo se da se probanje psihoaktivnih supstanci spustilo na sedmi, osmi razred, kao i stupanje u intimne odnose. Retki su oni koji ništa ne piju i to su uglavnom sportisti. Žele da se druže sa onima koji se bave sportom i misle da su društveno prihvatljivi oni koji neguju zdrave stilove živote. Misle da je potrebno više parkova za decu, više teretana za mlade na otvorenom, da gradu nedostaje zatvoren bazen, kao i da bi bavljenje sportom trebalo učiniti što dostupnijim, ako nije moguće da bude besplatno za sve onda bar za decu koja ne mogu plaćati članarine. Smatraju da je dualno obrazovanje dobro, a kao pozitivno ističu i što šire promovisanje mladih sportista, dobrih učenika i osoba koja čine dobra dela. Pokazalo se da nemaju jasnu sliku šta je nasilno, a šta nenasilno ponašanje i imaju jako visok prag tolerancije na nasilje. Glišić Matićeva kaže da edukaciju treba spustiti u starije razrede osnovne škole jer su već od 13 godine mladi u riziku.

- Odlučili smo da u strategiji ističemo pozitivne stvari. Na primer, antidepresive ne upotrebljava 95 odsto mladih od 15 do 30 godina, a 85 njih ne koristi psihoaktivne supstance. Inače, mladi su zadovoljni što nekoga zanima njihovo mišljenje u vezi ovog dokumenta kome nakon javne rasprave sledi usvajanje na nekoj sednici lokalnog parlamenta – kaže ona.