DABROVI SE BAŠ ODOMAĆILI U LOZNIČKOM KRAJU: Posle dve decenije od povratka u Jadar

Nije ih bilo čitav vek da bi se ponovo u lozničkom kraju, tačnije u reci Jadar pojavili pre 18 godina, a otada su se baš odomaćili pa ih danas ima i uz Drinu kao i po pritokama ove dve reke.

- Obaraju mlade topole, ali nedavno su isekli i visoko stablo prečnika tridesetak santimetara što je ozbiljan problem. Toliko izgrizu drvo da ako je visoko padne pri prvom nešto jačem vetru. Pokušavao sam da stavim u podnožje stabala mrežice kako bi ih sprečio da ih grizu, ali dođe srndać pa ih pokida čisteći rogove i dabrovi opet imaju pristup topolama. Neke komšije procenjuju da ovde ima tridesetak parova, stigao je duž Jadra do Zavlake, a uz Drinu do susednog Lipničkog Šora. Ulazi i u okolne njive pa u sezoni u vodu odvlači cele stabljike kukuruza. Čine štetu i u šumama drugih meštana, pitali smo lovačko udruženje može li se to nekako sprečiti, ali kažu da je dabar zaštićen. Inače, kako on vešto poskida i oljušti grane nema čoveka koji to tako može učiniti – priča Aleksić dok pokazuje šumu u kojoj se vide brojni dabrovi tragovi.

Posle sto godina otkako je ulovljen poslednji primerak dabar se u Srbiji vratio 2004. kada je 35 jedinki doneto u Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice. U Jadru kod Loznice pojavio se 2006. a do sada se baš odomaćio u ovim krajevima, a kažu da je stigao uzvodno do Malog Zvornika, ima ih u rejonu Banje Koviljače sa naše, ali i mestima na levoj obali Drine, gde se obično ‘’skućio’’ u starim protočnim otokama i tu gradi brane. Evropski dabar (Castor fiber L), najveći glodar severne hemisfere, ima snažne i velike sekutiće koji mu dobro dođu da se hrani sočnim grančicama i lišćem i zeljastim biljkama koje rastu u vodi, ili na obali, a korom drveta u zimskim danima. Literatura kaže da granu debljine drške metle može prelomiti jednim ujedom, dok mu za obaranje stabla debljine oko 30 centimetara trebaju dve noći. Poznat je kao odličan plivač i ronilac, više od metra dugačak je odrastao dabar, na pljostan rep mu otpada tridesetak santimetara, i teži do 30 kilograma. Živi do dve decenije, stanuje u vodi ispod humke od nabacanog granja, kako bi zadržao potreban minimum dubine vode pravi branu, a da bi obezbedio neophodnu građu dovlači grane. Hrani se korom i lišćem različitog drveća, najradije su to vrbe, ali mogu da posluže i topole kao što se potvrđuje u lozničkom kraju. U Srbiji spada u strogo zaštićene vrste divljih životinja.

Inače, mada smo se pritajili u nadi da ćemo ’’uslikati’’ zdepastog’’ inženjera’’ nije ga nigde bilo, a i Aleksić kaže da ga još uvek nije video iako mu redovno ’’posećuje’ šumu i ostavlja očigledne tragove stalnog prisustva. Zvanične procene koliko ima dabrova u ovom kraju nema, a lovci kažu da je to vrlo teško utvrditi.

Kurir.rs/T.Ilić