"STIGAO MRTAV, A KAD SAM SE VRATILA OŽIVEO JE" Tamara iz Žablja doživela ŠOK: Svi znakovi KLINIČKE SMRTI bili prisutni, a onda...

Najpoznatija veterinarka u Žablju, Tamara Basarin, otvorila je svoju ambulantu pre 5 godina, a gotovo svi vlasnici kućnih ljubimaca iz ove opštine dolaze kod nje od početka karijere, prenosi Dnevnik.

“Odrasla sam u porodici u kojoj se negovala ljubav prema životinjama, imali smo ih mnogo, pa je veterina zaista moj posao iz snova, kojim se zvanično bavim od 2015. godine. Veterinar mora da zna sve o svakoj grani veterinarske medicine, ali u poslednje vreme se teži ka specijalizacijama, pa sam se ja tako odlučila za kardiologiju“, priča veterinarka.

Ova devojka je i hirurg, a jedino što za sada obavlja u saradnji sa kolegama iz druge ambulante jeste ortopedija, jer jedino što još uvek nemaju, to je rendgen aparat.

“Važno je biti svestan da nikad ne možemo znati potpuno sve, što je pokretač da uvek i kroz ceo život učimo i trudimo se, da se nikad ne ugasi želja ka širenju znanja. Medicina napreduje svakog dana, pa tako moramo i mi”, ističe i dodaje da je rad sa životinjama nešto najlepše.

“Uspeh kada ih izlečimo, pomognemo im i spasavanje njihovih života je nešto što nema cenu. Postoji i onaj malo teži deo posla, a to je rad sa ljudima, koji usled prevelike zabrinutosti i povezanosti sa ljubimcem umeju da nam otežaju posao. Danas psi i mačke žive sa nama, izuzetno se vezujemo za njih, neretko izgubimo pojam da je to životinja, pripisujemo im naše osobine, pa kada se razbole, ljudi to prihvataju jako teško”, objašnjava Tamara Basarin.

Nedavno je u njenu ambulantu došao mali jazavičar sa imenom Pako, sa veoma zaraznom bolesti, koja je praćena visokom stopom mortaliteta.

Pako je došao iz Valjeva i uginuo je dok još nije ni stigao da primi terapiju.

“Iako se reanimacija po pravilu ne radi kada je u pitanju infektivna bolest, ja sam je uradila. Kada sam videla da se ništa ne dešava i da su prisutni svi znakovi kliničke smrti, otišla sam u drugu prostoriju da sednem, da se smirim i javim vlasnicima. To je potrajalo nešto više od 15 minuta, kada sam se vratila, Pako je bio živ. U početku je bio nepokretan, ali svakodnevnom vežbom i terapijama, on se potpuno oporavio, što je nesvakidašnji slučaj”, ispričala je Tamara Basarin.

Tamara savetuje da je veoma važno da vlasnici odaberu veterinara koji se bavi malom praksom, odnosno kućnim ljubimcima, a ono što je od izuzetne važnosti jeste preventiva.

“Najčešće se bolesti dešavaju jer vlasnici ne daju zaštitu životinjama, ili zaborave ili računaju da je zima, pa ne moraju, ali evo ove zime minusa gotovo da i nije bilo, pa je važno da su i tada zaštićeni od krpelja. Odgovornost prema kućnom ljubimcu mora da postoji i ne sme da prestane kada pas napuni godinu dana, nego mora traje celog njegovog života. I bitno je reagovati odmah i životinju odvesti veterinaru, a nikako čekati danima, jer je uvek šansa sa izlečenje veća kad se reaguje odmah”.

Ona dodaje da je ishrana ono na šta mora da se obrati posebna pažnja, a često je zanemareni deo odgajanja kućnog ljubimca. U avgustu prošle godine otvoren je i „pet šop“ u saradnji sa njenom ambulantom, odnosno prodavnica za ljubimce, u kojoj Tamara Basarin i Marko Ostojić imaju zadatak koji su sami sebi postavili, a to je da edukuju vlasnike životinja.

S obzirom na to da Tamarini pacijenti žive u seoskoj sredini, ima mnogo krpelja i zaraznih bolesti koje im oni prenose, kao i infektivnih bolesti, a sida i leukemija se prenose svakodnevno kod mačaka, jer ih ima mnogo na ulici koje nisu vakcinisane. Takođe, imaju dosta slučajeva trovanja, kao i problema koji dolaze usled davanja kostiju ljubimcima, naročito u periodu slava.

“Imamo i slučajeve koji su izuzetno retki, koji se takođe dešavaju jer smo u seoskoj sredini, pa sam se tako susrela sa slučajem tetanusa kod psa starog četiri meseca, rase border koli, koji se pojavio jer je jeo feces od ovaca, kroz ranu gde je bio mlečni zub, a uspeli smo da ga izlečimo. Bolovao je mesec dana, bio je paralizovan dve i po nedelje, hranili smo ga na sondu, ali uspeli smo. Veliki broj mojih kolega završi karijeru, a da se nikada ne susretne sa tetanusom, a mi smo ga i videli i izlečili, što je takođe jako retko. Za nekoliko godina rada zaista sam se susrela sa retkim slučajevima, koje moje kolege nisu imale prilike da leče tokom karijere koja traje i 30 godina duže nego moja”, ispričala je veterinarka Basarin.

“U okviru ambulante postoji i stacionarno lečenje, imamo i devojku koja dolazi da kupa i šiša pse, jedino što nismo imali to je hrana, a sada smo posvećeni i tom važnom segmentu života naših malih prijatelja”, kaže Tamara i dodaje da je Marko taj na kome je glavni zadatak, a to je svakodnevna edukacija vlasnika ljubimaca kada je u pitanju ishrana.

“Jedan deo pet šopa posvećen je isključivo zdravlju kućnih ljubimaca, to su uglavnom vitamini, dodaci ishrani, medicinski šamponi i medicinska hrana. Iako se najviše pažnje posvećuje psima i mačkama, mnogo ljudi ima i druge ljubimce, poput papagaja, morskih prasića i činčila, tako da imamo deo i za ptice i glodare. Kada je ishrana u pitanju, veoma je važan sastav hrane, a to mnogi ni ne pogledaju. Uvek smo radi da objasnimo kako se adekvatno čita sastav i šta znači to što piše na džaku i da li u toj hrani zaista ima mesa i kojeg je ono porekla, da li je to meso i za ljudsku ishranu, da li su ostaci iz klanice ili je pak to hrana koja uopšte ne sadrži meso, već samo aditive”, ističe Marko Ostojić i dodaje da je izuzetno srećan kada vidi da su ljudi uvideli svoje greške i poslušali savete, što rezultira velikim pomakom u ponašanju i raspoloženju ljubimaca.

“Opština Žabalj nije imala ponudu visoko kvalitetne hrane za ljubimce i to nam je bio pokretač i ideja za otvaranje pet šopa, da imamo hranu super premium i ultra premium kvaliteta. Loša hrana vremenom dovodi do zdravstvenih problema, a mi kao firma koja postoji prvenstveno kao veterinarska ambulanta i gde ćete u pet šopu dobiti savet veterinara, ne želimo da preporučimo hranu koja će dovesti do zdravstvenih problema”, podvlači Ostojić.

Kako kažu Tamara i Marko, ljudi se često vode cenom, a ne kvalitetom, ne shvatajući da ako je hrana skuplja, ona je bogatija hranljivim materijama i ljubimcu je dovoljno duplo manje te hrane nego one jeftinije. Takođe, kao veterinar, Tamara ne insistira da pas jede samo granule, može da jede i spremanu hranu, ali u skladu sa tim šta pas treba, a šta ne treba da jede, a najbolja je ishrana kada se to kombinuje.

Tamarina neumorna posvećenost svom humanom pozivu predstavlja pravi primer empatije, koja nam nedostaje u svakodnevnom životu, a njena predanost inspiriše da svi negujemo brižnost i pažnju prema našim životinjskim prijateljima, koji mogu da nas nauče samo o ljubavi i neiskvarenosti.

Kurir.rs/Dnevnik/Marija Rašić

Preneo: M. N.

Bonus video: