U KIKINDI JE NEKADA BILO 5.000 KONJA, DANAS TEK NEŠTO VIŠE OD STOTINU: Sad ne služe za rad, već za kicošenje i paradu
Nekada je svako domaćinstvo u Banatu imalo konje. Samo u Kikindi, bilo ih je 5.000, a danas tek nešto više od stotinu. O značaju konja za razvoj gradova i sela, svedoči i knjiga o veku i po istorije konjarstva u Kikindi.
Kikinda je varoš sa najviše fijakera i paradnih zaprega u Srbiji. Trenutno ih ima blizu 30, a među vlasnicima je i Dragan Strajnić, 78-mogodišnji pravnik u penziji, jedan je od najpoznatijih odgajivača konja u Kikindi. Od detinjstva je uz ove plemenite životinje i u njegovom domaćinstvu oduvak je bilo konja.
"Imali smo do deset konja i uvek je bilo pet, šest ždrebadi u toku godine. Uglavnom su bili nonijusi, jer teška banatska zemlja je tražila da ima i jale konje. Nonijusi i gidrani najviše su zastupljeni u ovom delu Evrope i ovom delu Banata", kaže Dragan Strajnić.
Konji su bili neophodni za rad, transport robe, ali i za prevoz putnika. Zato je prosečna udaljenost među gradovima u ravnici 50 kilometara, a pola od toga između svakog sela.
"Na svakih 25 kilometara su se menjali konji na štacijama, znači isprezani su umorni, prezani su odmorni i tako je to išlo sve vreme", kaže Dragan Strajnić.
Nekada je svako domaćinstvo imalo konje, a danas Konjičko udruženje u Kikindi ima oko 40 članova i svako gaji u proseku po tri grla različitih rasa i to ne za rad - već za kicošenje i paradu.
"Kikinda je sve do 60-tih godina prošlog veka imala 5.000 konja. Trebalo je obraditi oko 5.000 hektara zemlje, a to se isključivo radilo konjima, jer traktora gotovo i nije bilo, a sada ih je 130 u gradu i deset u okolnim mestima", kaže Dragan.
Dragan Strajnić je nedavno izdao knjigu "Grive kikindske" koja obuhvata vek i po konjičkog sporta i konjarstva u varoši na severu Banata. Priprema publikacije je trajala dve godine.
"To je prva knjiga sa tom tematokom u Kikindi i značajna je po čitavom nizu podataka koje je dalai biće divna osnova za dalja istražovanja u toj oblasti", kaže Marija Tanackov, književni kritičar.
Da nije ove knjige ne bi se znalo o tim ljudima koji su paori, koji ceo dan rade, koji su timarili te konje i spremali ih od jutra do mraka, rekao je Dušan Dejanac, publicista.
"Ako ima ljubavi nema teškoće. Kada neko kaže da konj skup za održavanje, ja kažem da to nije tačno, jer održavanje jednog konja u toku dana manje košta nego jedna kutija cigareta, kaže Dragan Strajnić.
Danas se konji jašu i fijakeri prežu najčešće zbog svatova, konjičkih takmičenja i revija, dok je nekoliko godina u Kikindi to prepoznatljiv deo turističke ponude, kada se za posetioce organizovuju šarmantne vožnje paradnim zapregama.
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati