Na obali Drine, u etno-selu "Sunčana reka", u Gornjoj Koviljači, kod Loznice, održan je prvi Festival zahvalnosti koprivi i narodni vašar koji su okupili i staro i mlado. Ideja da se u znak zahvalnosti korpivi, odnosno žari, koja ima brojna lekovita svojstva, održi manifestacija u njenu čast pokazala se kao pun pogodak pa je sve vrilo na više od 300 metara duž Šotrine, Bibine i plaže Vrtovi Sunca na kojima su bili štandovi.

Dok su naizmenično svirali amsambl "Boemi" i nastupali članovi KUD "Jadranče" iz Jadranske Lešnice, posetioci su razgledali cveće, ćupove, ručne radove, med i ostale pčelinje proizvode, sladili se liciderskim srcima, ili degustirali sireve koji su u sebi imali susam, beli luk, peršun, suvu šljivu ili koprivu, pazarili kajmak, vezene radove, dotle su se u kotlićima krčkale čorbe od koprive. Biljana Vojinović, jedan od organizatora,"letela" je tamo-vamo i bila "prezadovoljna odzivom".

- Ima više od stotinu izlagača, udruženja, ili pojedinaca, iz Šapca, Valjeva, Krupnja, Malog Zvornika, Loznice, Banje Koviljače, Osečine, Bačke Palanke, Zlakuse kao i sa one strane Drine iz Dvorova, Bijeljine, Zvornika. Za prvi put smo vrlo zadovoljni, vreme nas je odlično poslužilo tako da je sve kako treba – kazala je pa odjurila dalje.

gornja-koviljaca--biljana-bojinovic.jpg
Foto: Kurir/T.I.

Jedan od najbogatijih štandova imalo je Udruženje žena "Beli anđeo" iz Dvorova, a predsednica Radinka Todić kaže da su prvi put ovde, a ima ih po celoj Srbiji, često u Sremu, Banatu i Bačkoj.

gornja-koviljaca--beli-andjeo.jpg
Foto: Kurir/T.I.

- Pravimo gulaš od koprive, pitu sa koprivom, imamo štand ručni radova i prezentaciju pravoslavne mrsne slave. Naš najstariji eksponat je torba u kojoj se nosio hleb u Glamoču, stara 150 godina. Ovde je i naš nagrađivani etno-šešir koji je objedinio pet ručnih radova. Kuva se čorba, a recept nije sa interneta nego od moje bake, onako kako se nekada pravilo. Ako imaš malo mesa, luka, mrkve, to udinstaš, kad se dobije potreban sjaj, ubaci se meso isečeno na kockice i polako naliva voda. Kad bude vreme dodajemo koprivu i ostale začine, beli luk, lovorov list, tucani biber, malo ljute aleve paprike i na kraju ide surutka, kiselo mleko i začini se pavlakom. To je da prste poližeš – kaže ona dok pokazuje štand.

gornja-koviljaca--radinka-todic.jpg
Foto: Kurir/T.I.

Na drugoj strani su članovi Gljivarskog društva "Ljubomir Vuksanović Barle" iz Banje Koviljače čija predsednica Dragica Zarić kaže da je atmosfera "prava", a oni su se bacili na jela sa gljivama.

- Tu su mlečnice, šampinjoni i bukovače, imamo gljivaš-gulaš sa bar desetak vrsta šumskih gljiva, a krčka se i starinska čorba od koprive po receptu iz ratnih dana, kako su je spremale naše bake. U kotliću osdim koprive ima povrća, pirinač i nekih začina koji su mala tajna, mesa nema, a treba jedno dva sata na vatri da se krčka, ali je čorba fenomenalna. Šta ćeš bolje, kopriva puna gvožđa, magenizijuma i gljive, to mora biti ekstra – veli ona.

Pažnju posetilaca privlačio je i štand gde su majka i ćerka, Olivera i Daria Lubarda, na balam sena postavile sapune pravljeni od goveđeg loja, palminog ulja, a u njima su samo prirodna esencijalna ulja. U ponudi su lavanda, cimet, aktivni ugalj, magnezijum, ruzmarin i naravno kopriva.

OD ŽARE U ČORBI, DO ŽARE U SIRU: Prvi festival zahvalnosti koprivi održan u Gornjoj Koviljači (FOTO) Foto: Kurir/T.I.

- Mnogi razgledaju našu kolevku i krevetac za bebe do tri, odnosno devet meseci. Spojili smo tradicionalno i potpuno prirodno. Konstrukcije su od bukovog drveta, vez za krevetac je rađen starom makrame tehnikom, to je pamučni kanap, a kolevka je heklanje pamučnim koncem. Mnogima se sviđaju i dobili smo baš dosta lepih komentara – kaže ona.

Na kraju je žiri odlučio da je najbolju čorbu od koprive spremila Dragica Janković iz Osečine, a najbolja rukotvorina je nošnja koju je uradila Marijana Milošević iz Jadranske Lešnice i obe su dobile po 300 evra. Za najlepše postavljenu trpezu posebno je nagrađeno Udruženje "Beli anđeo". Želja organizatora je da druženje posvećeno koprivi, najpoznatijoj kao prirodni lek protiv malokrvnosti, postane tradicionalno, a ako se "po jutru dan poznaje" postoje odlične šanse da tako i bude i žara pored Drine dobije posebno mesto.

Kurir.rs/T.Ilić