Smokva ove godine dostigla veličinu kruške i jabuke, a kruška prerodila, lome joj se grane od težine ploda
Na drvetu kruške prošle godine bio je samo jedan jedini plod, ove godine "prerodila" vlasnici tvrde da će dostići rod od skoro 100 kilograma Svemu "kumovalo vreme".
Pogledajte kako vremenske prilike i (ne)prilike utiču na rod voća
O tome da vreme ne utiče samo na zdravlje ljudi već i na rod voća svedoči kruška iz jednog dvorišta u Vranju. Na drvetu ove voćke o čemu je Kurir pisao prošle godine bio je samo jedan jedini plod. Slika sada, govori više od hiljadu reči. Kruška je bukvalno puna plodova. Domaćin tvrdi da je ove godine "prerodila", ali napominje da bi nevreme uz jak vetar ipak moglo da polomi grane, a samim tim i da upropasti rod.
Neverovatna promena u odnosu na prošlogodišnji prinos
Prinos će pretpostavlja vlasnik Slobodan Stamenković dostići rod od skoro 100 kilograma, kako je i bilo ranijih godina.
Slobodan u čijem se dvorištu pored same ograde prema ulici nalazi drvo kruške kaže da je ovakvoj situaciji sa plodovima kruške ove kao i prošle godine "kumovalo vreme".
Kruška je prema njegovim rečima zasađena pre 25 godina i svake godine je bogato rađala, tako da su i domaćini I komšije imali koristi.
Prošle godine kruška je "podbacila" jednostavno nije rodila, što je za pamćenje.
U vreme cvetanja kruške padala je kiša tri četiri dana “uzastopno”.
“Nije ni moglo da dođe do razvoja ploda, voćari to najbolje znaju Tri puta sam pregledavao drvo, grane, nadajući se da ću ugledati još neku krušku. Nažalost verovali ili ne, naišao sam na samo jedan jedini plod, na samo jednu krušku. Ove godine potpuno drugačija situacija odnosno ono na šta smo i navikli bogat rod. Krupna sorta zelenih tvrdih krušaka koje se zovu i zimske, kada se oberu, u podrumu u gajbama nakon izvesnog vremena postaju mekane i žute, zrele kruške, sa posebnom slatkoćom i ukusom", kaže Slobodan.
On se priseća rado rodnih godina kada je vreme pogodovalo ne samo kruški već i ostalim sortama voća.
"Verujte nismo mogli da je savladamo. Grane su joj se lomile koliko je rodila. Kruške su padale po ulici, sve komšije iz okruženja su nabrale koliko im je trebalo. Verujem da će i ove godine biti tako. Do njenog sazrevanja ostalo je oko dva meseca. Nadam se da će vremenske prilike pogodovati da se rast ploda i sazrevanje ne poremete, kaže na kraju naš sagovornik.
Smokva kapitalka ne odustaje, ali ove godine premašila i samu sebe
Nikakvim preparatima nije tretirana, a dostigla je veličinu kruške i jabuke. Rodila je i ove godine u jednom vranjskom dvorištu, u kome nije zasađeno samo jedno drvo smokve. Ipak rod "kapitalke" se razlikuje po veličini. Smokva je dobra za jačanje imuniteta i obavezna je u ishrani obolelih od najtežih bolesti po preporuci lekara. "Smokve sazrevaju periodično. Svakodnevno uberemo po četiri, pet izuzetno krupnih. Najzdravije su kad se pojedu u sirovom stanju. Dobre su za jačanje imuniteta kažu lekari", napominje Slobodan Stamenković., u čijem dvorištu je zasađeno nekoliko smokvi. Otkriva da je smokva doneta sa primorja iz Bara pre više od petnaest godina, kad je i zasađena. Medasto slatka po ukusu, mekana topi se u u ustima. Čuvena su slatka od smokvica, a pekmez bez dodatka šećera je kako tvrde iskusne domaćice neprevaziđen za dobar ukus štrudle iz domaće kuhinje.
"I ne samo to, smokva se granama širi i u komšijska dvorišta. Komišijama ne smeta, jer se rado zaslade i uberu rod koji po količini nije zanemarljiv", objašnjava Slobodan navodeći da je mnogima koji su bili zainteresovani davao da drvo zasade u svojim dvorištima, "u trenutku kada iz korena smokve izbije mlada sadnica po pravilu u novembru, ili februaru kako bi se primila i zasađivanje smokve uspelo".
"Svakodnevno svoju suprugu obradujem po nekom smokvom. "Moramo da čuvamo i jačamo zdravlje", umesto slatkiša "smokva je zakon", kaže Slobodan.
NE PROPUSTITE
