POMOR RIBA U REKAMA SRBIJE: Uskoro bismo mogli da ostanemo bez OVIH vrsta! "Poražavajući podaci posledica ljudskog delovanja"

U poslednjih pedesetak godina više od 80 odsto populacije slatkovodnih migratornih riba je nestalo, pokazuju istraživanja.

Da bi se sprečilo izumiranje ovih vrsta potrebno je omogućiti ribama neometan prolaz do njihovog staništa.

Losos, haringa, jesetre za milione ljudi su osnovna hrana i znače njihovu egzistenciju. Međutim, upravo čovek ugrožava opstanak ovih vrsta. Procenjuje se da na evropskim rekama postoji oko 1,2 miliona barijera koje sprečavaju migraciju riba.

Takođe, održavanje plovnog puta, ekslpoatacija šljunka, kao i regulacije reka u cilju zaštite od poplava mogu uticati nepovoljno na staništa riba.

„Prekomerni izlov je još jedan od faktora koji nepovoljno utiče na migratorne vrste riba. To je naročito izraženo kod ekonomski značajnih vrsta, kao što su jesetre, koje su lovljene zbog vrlo cenjenog crnog kavijara. U dodatne negativne uticaje možemo dodati klimatske promene, unošenje alohtonih vrsta riba, zagađenje i širenje bolesti riba”, kaže dr Mirjana Lenhardt, naučni savetnik.

Među najugorženijim ribama u svetu su losos, pastrmka, moruna, evropska jegulja, jesetre.

„Jesetre imaju svega nekoliko preostalih prirodnih staništa koja im pružaju odgovarajuće uslove za opstanak. Zanimljivo je da je u Evropi jedini region gde se i dalje nalaze održive prirodne populacije jesetri u donjem toku reke Dunav, nizvodno od hidroelektrane Đerdap 2 i u severo-zapadnom delu Crnog mora. Ipak, status zaštite jesetri u Dunavu je vrlo zabrinjavajući, jer je, uprkos naporima za njihovu zaštitu, situacija i dalje izazovna”, objašnjava Goran Vreljanski, saradnik na projektima iz oblasti slatkovodnih Sistema, WWF Adria.

„Moruna, ruska jesetra i pastruga se mogu naći u Srbiji u Dunavu od ušća Timoka do brane Đerdap 2 dokle stižu pri njihovim migracijama iz Crnog mora radi mresta. Crnomorska i dunavska haringa se, takođe, mogu naći u tom delu, ali postoje i nalazi uzvodno od brane što ukazuje da haringa verovatno može preći branu prelaskom kroz brodsku prevodnicu. Jegulje se sporadično mogu naći u Dunavu”, objašnjava Lenhardt.

Znak stanja ekosistema

Migracije riba su, dodaje, vezane za traženje mesta za mrest, potragu za hranom ili traženje mesta za prezimljavanje. Ukoliko je status populacija migratornih vrsta riba dobar, to ukazuje i na dobro stanje vodenih ekosistema, a oni su značajni i za opstanak ljudi.

„Migratorne ribe doprinose biološkoj raznovrsnosti, služe kao hrana za druge vrste, hrane se drugim vrstama, značajne su za ekonomiju tj. ribolov i turizam. Međutim, ono što se često zaboravlja je da mnoge migratorne ribe imaju kulturnu i istorijsku važnost za zajednice koje žive uz reke”, podseća Vreljanski.

Dalje ugrožavanje ovih vrsta može se sprečiti, a jedan od načina je i ukanjanje prepreka na rekama.

„Uklanjanje barijera iz reke podrazumeva rušenje ili modifikaciju brana, jezera, brzaka ili drugih prepreka kako bi se omogućila prirodna dinamika protoka vode, a samim tim i slobodna migracija riba. Međutim, tako nešto je moguće tamo gde tehnologija i finansijska sredstva to dozvoljavaju, uzimajući u obzir i ekonomske i ekološke faktore”, navodi naš sagovornik.

Uglavnom se, kaže, radi na uklanjanju starih barijera koje se više ne koriste. Samo prošle godine u 15 evropskih zemalja uklonjeno je oko 500 različitih prepreka, što je omogućilo ponovno povezivanje više od 4.300 kilometara reka. Do 2030. godine plan je da se u Evropi na ovaj način obnovi 25.000 kilometara reka.

U Srbiji su, dodaje, do sada uklonjene barijere na nekoliko manjih vodotokova i pritoka većih reka kao što su Tamnava, Pek, Lepenica.

„Veće brane na glavnim rekama kao što su Dunav, Sava i Drina i dalje predstavljaju izazov za uklanjanje, te se na njihovom uklanjanju i dalje radi ili su planirani projekti. Rušenje većih barijera je i vremenski i finansijski zahtevno, a često je zbog ekonomskog aspekta neizvodljivo. Zato se kod ovakvih poduhvata najčešće ide ka pravljenju prolaza za ribe”, objašnjava Vreljanski.

„U Srbiji je završen projekat WePass gde su vršena telemetrijska ispitivanja riba radi određivanja njihovog ponašanja nizvodno od brane Đerdap 2 i u akumulaciji između brana Đerdap 2 i Đerdap 1. Pri tome su razmatrane i mogućnosti za izgradnju ribljih staza ili ribljih liftova na ove dve brane. Sledeći projekat, WePass2, se završava ove godine i jedan od rezultata projekta će biti i potencijalno rešenje za izgradnju ribljih prolaza. Oba projekta finansira EU”, kaže dr Mirjana Lenhardt.

Za sada, podseća, u Srbiji postoji nekoliko ribljih staza na visokim branama i malim hidroelektranama. Ipak, na većini brana ne postoje prolazi za ribe.

Sprečavanje ilegalnog izlova

„Hidroelektrana Zvornik, koja je izgrađena 1955. poseduje riblju stazu koja omogućava prolaz riba iz Savei donjeg tokaDrineu Zvorničko jezero. Kao što sam pomenula projekti vezani za izgradnju ribljih prolaza na branama Đerdap 1 i Đerdap 2 su započeti, pri čemu su iskustva za izgradnju ribljih staza i liftova za jesetarske vrste riba sakupljana u SAD, Kanadi, Rusiji i Evropi”, kaže naša sagovornica.

U cilju očuvanja migratornih vrsta riba izuzetno je važno sprečiti ilegalan izlov, zbog čega je edukacija vrlo bitna. Jedan od uspešnijih programa bio je projekat „Život za dunavske jesetre” koji je sproveden od 2016. do 2020. u šest zemalja kroz koje protiče Dunav. On je, između ostalog, podrazumevao obučavanje 24 ribara za učešće u aktivnostima koje se preduzimaju na brojnim vrstama riba koje država ima obavezu da prati.

„Na ovaj način, ribari nisu uključeni samo u istraživanje jesetri, već su i unapredili svoje razumevanje, uvažavanje i osećaj odgovornosti za očuvanje ovih vrsta. U čitavom projektnom regionu ribari su počeli da puštaju slučajno ulovljene jesetre i dobrovoljno prijavljuju ulov projektnom timu, ali i nadležnim organima”, kaže naš sagovornik.

Da bi se sačuvale migratorne vrste riba potrebno je uskladiti interese privrede i interese za očuvanje životne sredine.

Često deluje da je hidroelektrična industrija nespojiva sa očuvanjem biodiverziteta, jer se čini da uprkos sve izraženijim klimatskim promenama, profit i dalje diktira način rada i stepen konzervacijskih aktivnosti na područjima koja su predmet zaštite.

Međutim, to ne mora da bude tako. Iskustva razvijenih zemalja pokazuju da je te interese moguće pomiriti, a korist od toga imaju svi.

Kurir.rs/RTS/Preneo: D. P.