LOZNICA – Drugo, dopunjeno izdanje knjige ’’Za otadžbinu pali nepobeđeni’’ (izginuli Jadrani 1912-1918), predstavio je u Biblioteci Vukovog zavičaja, autor Cvetin Milun Vasić.
To je učinio povodom 110. godišnjice Cerske bitke i početka Velikog rata, a da dopuni knjigu ’’naterala ga je ljubav prema zavičaju’’.
Pre deset godina objavio je prvo izdanje knjige o stradanju Jadra i Jadrana sa namerom da sadašnjim i budućim potomcima vrati sećanje na hrabre pretke i vreme koje zaslužuje večni nezaborav. Vreme je pokazalo, kaže on, da smo mnogo izgubili ne poštujući našu prošlost i velika dela ponosnih predaka, onih koji su se junački borili da Srbija opstane i da se srpski rod ne zatre.
- Dopunio sam knjigu detaljima koje sam pronašao tri godine posle njenog prvog izdanja. U ovoj je oko 600 imena iz grnčarske opštine koju su činila sela Grnčara, Lipnica, Lipnički Šor, Kozjak i Runjani, sa tano toliko ljudi je skinut veo zaborava. Morao sam dopuniti knjigu i zbog vojničkog groblja u Gornjoj Badanji. Čamili su junaci izginuli pri kraju Cerske bitke preko 80 godina pod debelim slojem trave, ali još debljim slojem našeg zaborava. Sve do 2017. kada je podignuto spomen obeležje i ti ljudi su otrgnuti od zaborava.
Kažu, vojnik umire samo onda kada ga zaborave. Ako je to tačno ’’oživeo’’ sam ovih 18 vojnika Trećeg pešadijskog puka Moravske divizije koji su počivali u školskom dvorištu bez ikakvog obeležja.
Meštani su ratno zatišje 1915. iskoristili da urede i ograde vojničko groblje, imena znanih boraca ispišu na krstovima, a na centralnom mestu podignu krst s natpisom ’’Mir pepelu palih vitezova - junački poginuše braneći otadžbinu‘‘ - priča Milun Vasić.
Groblje je održavano do jeseni 1944, nova vlast nije odavala počast junacima Velikog rata i s vremenom je grobove prekrila trava. Sada su i oni među koricama ove knjige kao i dosta istinitih priča koje sam zapisao pre mnogo godina, veli autor koji za knjigu kaže da je ’’puna istine’’ i da su u ovo izdanje uneta i imena Jadrana postradalih u Prvom i Drugom srpskom ustanku i ratovima srpske države do kraja 19. veka. U arhivskoj nema više da se nađe nijedno novo ime, sva su zabeležena u ovoj knjizi, kaže Vasić.
- Sve što je zvanično bilo dostupno u knjizi je, imena 4.000 nastradalih Jadrana od 1912. do 1918. Koliko je stvarno izginulo seljana Jadra nikada se, nažalost, neće saznati – kazao je autor rođen pre 80 godina.
Knjigu je, kaže, pisao srcem i dušom, da se precima oduži nezaboravom na njih. Nastojao je da se oslanjanja na retke izvore, zapiše ono što je malo poznato, ili sasvim nepoznato, koristeći malo poznatu i nepoznatu arhivsku građu. Odavno je beležio sećanja starih ratnika, odrastao je u okruženju sa bližih i daljih devet dedova ratnika, od kojih su šest bili solunci, a krajem prošlog veka počeo je intenzivno prikupljanje spiskova izginulih boraca i civilnih žrtava, kaže autor knjige koji odavno živi u Bogatiću.
Vasić je, kao i za prvo izdanje, izdvojio ’’deo imetka’’ i u godini jubileja izdao dopunjeno delo. Sam je uradio i finansirao ono što uglavnom rade timovi istraživača, obavio ’’rudarski posao’’ po arhivima sa željom da od zaborava sačuva imena svih stradalih Jadrana. Knjigom spomenikom.
NE PROPUSTITE
