KARANSKO JEVANĐELJE: Jedna od najvrednijih sačuvanih knjiga u Srbiji

U Beloj crkvi Karanskoj održan je stručni skup o Karanskom jevanđelju, jednoj od najvrednijih sačuvanih knjiga u Srbiji.

- Ovo je i prilika da se dopune naša znanja o ovom peirodu srpske pismenosti i konkretno Karanskom jevanđelju, koje je specifično i drugačije od svih ostalih knjiga, zato što je u njegovom ukrašavanju po svoj prilici učestvovao jedan islamski luminator, koji je dobro poznavao ukrase islamske knjige. Taj neobičan spoj srpskog teksta, Svetog pisma Novoga zaveta i orijentalnog ukrasa je zaista nešto što jedinsteno u našem rukopisnom nasleđu – rekao je Trijić.

Jerej Marko Erić, starešina hrama, rekao je da smo mi zapravo deo lanca u prenosu tradicije, a tradicija je za nas hrišćane i nas Srbe svetinja. Karansko jevanđelje pisao je pop Vuk, sina protopopa Ralete. Knjiga je karakteristična po velikom broju ilustracija, likovnih elemenata, ornamentike i ukrasa. Umesto tačaka stavljani su kružići: mali zlatni pečati uokvireni crnim mastilom. Velika slova su prava mala remek dela, bogato ukrašeni crteži sa prikazom slova u ornamentalnom izdanju. Na početku svakog poglavlja je strana na kojoj je iscrtan Jevanđelista čiji deo se ispisuje, bogato ukrašena i to su jedine kompletno ilustrovane strane bez natpisa. Od boja su korišćene: najviše plava, potom crvena, narandžasta i u manjoj meri žuta i zelena.

Boja je sveža kao da nisu protekli vekovi od nastanka. Korice su od debele kože, sa izlizanim, ali dosta vidljivim ornamentom. Stranice od debelog, drvenastog papira su dosta dobro očuvane i s obzirom na starost i vekove upotrebe, sačuvane su toliko dobro kao da je knjiga svo vreme bila skladištena u muzejskim uslovima.

Na zadnje dve strane knjige sa strane su se upisivali oni koji su pročitali, ali se mogu naći i podaci o tome gde je sve čuvano – od Nikolja, Žiče, u crkvi u Bisoci, u rudničkom kraju, da bi opet bilo u manstiru Nikolju. Smatra se da je pomagač popu Vuku u prepisivanju bio jedan čovek islamske veroispovesti.