Prevaliti oko 950 kilometara nije baš jednostavno ni kada se sedi za volanom, a kamoli kada ste na sedištu od bicikla, okrećete pedale i brzina kretanja zavisi jedino od vaše snage i izdržljivosti. Toliku kilometražu prevalila je dvadesetšestogodišnja Lozničanka Anđelka Vasić, za deset dana i od Loznice stigla do glavnog grada Slovačke, Bratislave.
Prošloga leta sama se otisnula na put i za osam dana prevalila oko 900 kilometara od Loznice do Soluna, da oda počast herojima u Velikom ratu, a među njima i svom pradedi Svetozaru. Sada je imala drugi motiv. Pošto je iz Tršića, rodnog sela Vuka Karadžića, rešila je da ide njegovim putem i stigne do Beča.
- Krenula sam sama preko BiH, odnosno Republike Srpske i prošla Brčko, Modriču, Derventu, do Banjaluke, nastavila do Gradiške, posetila memorijalni kompleks Jasenovac, a iz Kozarske Dubice ušla u Hrvatsku. Vozila kroz Zagreb, Maribor u Sloveniji i ušla u Austriju. Prošla, Grac i stigla do Beča, a put završila u Bratislavi, glavnom i najvećem gradu Slovačke. Od Kozarske Dubice u vožnji mi se priključio otac Dragan, poznati loznički biciklista uz koga sam i zavolela ovaj način putovanja. Sa njim je bilo lakše putovati jer je iskusan, prevalio je mnogo kilometara, a u društvu je lepša vožnja. Osim jednog pucanja žice u Gracu, koje smo brzo rešili, nije bilo problema na putu, ako ne računam vrele dane koji su nas pratili. Vozili smo po deset, ili dvanaest sati, ali je bilo dobro putovanje sa kojeg nosim mnogo lepih uspomena – priča apsolventkinja medicine koju ispit deli od diplome doktora medicine.
Kaže da ovakav način putovanja omogućava uživanje u predelima, stajanje gde god ti srce želi, a usput se sretne mnogo ljudi i uspostave nova poznanstva ili prijateljstva. Pošto je na biciklu imala zastavicu Srbije ljudi su znali odakle dolazi. Posebno srdačno je dočekivana na deonici kroz Republiku Srpsku gde bi na prvu mislili da je strankinja, a čim bi videli našu trobojku silno bi se obradovali. Zvali su da je počaste, da se osveži, popije kafu, predahne. Zastavica je svoje "radila" i u Mariboru kao i kroz Austriju gde je sretala naše ljude u Gracu i Beču koji su želeli da je pozdrave i sa Vukovom zemljakinjom prozbore koju na maternjem jeziku.
- Na ovom putovanju najviše mi se svidela Banjaluka, to je grad u koji obavezno moram ponovo doći da se bolje upoznamo. Tokom puta upoznala sam mnogo divnih ljudi i to je najvrednije što se dobije na ovakvim vožnjama. Kada sam prvi put pre osam godina trebala da vozim do Ulcinja razmišljala sam da li ću moći sa nekih 20, 30 kilograma prtljaga, onda sam stigla naredne godine do planine Rile, u Bugarskoj, i popela se i na najviši vrh Balkana, Musalu. Na oba putovanja sam išla sa ocem. Sada stignem do Grčke i Slovačke, a tek planiram da putujem. Želja mi je da biciklom prođem Italiju, čini mi se da je to zemlja kao stvorena za vožnju, a tamo ima toliko toga što treba videti - kaže Anđelka.
Iza nje su sada dva leta obeležena vožnjama do Soluna i Bratislave, sledećeg je na redu Apeninsko poluostrvo, ili Švajcarska, videće još. Uglavnom za nju je nekoliko dana putovanja na dva točka očigledno lak zadatak, samo da isplanira cilj pa je eto narednog leta na novim drumovima, sama, ili sa ocem, uglavnom spremna da okrećući pedale stigne gde god poželi ostavljajući stotine kilometara iza dva točka.
Kurir.rs/T.I.
NE PROPUSTITE
