I pored uspeha, još uvek ne razumem zbog čega građani ne traže u svim postupcima korišćenje manjinskih jezika tamo gde su oni u službenoj upotrebi, rekla pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih

SUBOTICA - Za deset godina svog postojanja institucija Pokrajinskog ombudsmana najveće uspehe postigla je na planu službene upotrebe jezika, ocenila je pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih.

Ona je izjavila da građani ne traže u svim postupcima korišćenje manjinskih jezika tamo gde su oni u službenoj upotrebi.

"I pored naših uspeha, još uvek ne razumem zbog čega građani ne traže u svim postupcima korišćenje manjinskih jezika tamo gde su oni u službenoj upotrebi. Mnogo bi energičnije trebalo zahtevati korišćenje maternjeg jezika recimo u poreskoj upravi ili u fondu za penzijsko osiguranje", rekla je Muškinja-Hajnrih.

Ona je ocenila da u bi tim slučajevima bilo "mnogo korisnije" ukoliko bi građanima dokumenti bili uručivani na njihovom maternjem jeziku, "budući da se radi o dokumentu na po tri-četiri stranice i nije svejedno da li građani razumeju tekst ili ne".

"Uglavnom je korišćenje manjinskih jezika traženo prilikom izdavanja izvoda iz matične knjige, u čemu ja nisam videla puno logike jer izvod iz matične knjige treba prikazati kod nekog drugog organa. U slučaju rešenja, međutim, odlučuje se o veoma važnim stvarima", ukazala je Muškinja-Hajnrih.

Pokrajinska ombudsmanka ocenila je kao "veoma značajno" da ljudima bude jasno koja su im prava, da se više bave sobom i ne odustaju, odnosno da koriste svoja prava.

"Ne sme se zapasti u letargiju i ne sme se razmišljati na način da će nekako već biti. Od prvog trenutka kada neko od državnog organa dobije dokument sa kojim se ne slaže, ili ga ne razume u potpunosti, treba odmah da iskoristi mogućnost i da se javi ombudsmanu. Mnogo se više ceni onak koji se bori za svoja prava", kazala je Muškinja Hajnrih.