Grupa saradnika Istraživačke stanice "Petnica" 2013. godinu dočekala uz novi konfokalni mikroskop, čime je pokazala da ljudska znatiželja i interesovanje za otkrićima nemaju granica

VALJEVO - Grupa saradnika Istraživačke stanice "Petnica" 2013. godinu dočekala je uz novi konfokalni mikroskop, čime je pokazala da ljudska znatiželja i interesovanje za otkrićima nemaju granica, saopšteno je iz "Petnice".

Kako se navodi u saopštenju, u procesu rekonstrukcije i opremanja "Petnice" u tu instituciju stiže najmodrernija naučna oprema, kako bi mladi naučnici iz te istraživačke stanice mogli da idu u korak sa svetom.

Kod konvencionalne mikroskopije širokog polja ceo preparat se "kupa" u izvoru svetla, a slika se vidi okom ili snima kamerom, dok je pravljenje slika konfokalnim mikroskopom dosta drugačije jer se osvetljavanje postiže skeniranjem preparata fokusiranim zrakom svetla, najčešće poreklom od lasera.

"Konfokalna mikroskopija nam pruža mogućnost da generišemo mnogo čistije slike, bez pozadinske informacije izvan fokusa onog što nas interesuje, kao i da optički seciramo deblje preparate i generišemo 3D fotografije koje nam onda daju daleko bolji uvid u strukturu", objasnila je student doktorant na Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković" Ana Parabucki.

U novogodišnjoj noći je tim, sastavljen od Ane Parabucki, Jane Ognjenović sa Hemijskog fakulteta i rukovodioca programa biologije u "Petnici" Tomice Mišljenovića snimio i ćelije astrocita.

Astrociti ili zvezdaste ćelije, objasnio je Mišljenović, imaju mnoge funkcije u centralnom nervnom sistemu - formiraju krvno-moždanu barijeru zahvaljujući čemu se mozak čoveka ne razboli svaki put kad se on razboli.

Mišljenović je dodao i da astrociti hrane neurone, održavaju ravnotežu jona u vanćelijskom prostoru, učestvuju u procesu oporavka i formiraju ožiljak nakog povrede mozga ili kičmene moždine.

Kako se dodaje u saopštenju, zanimljivo za te ćelije je da su, kada je Albert Ajnštajn umro, svi hteli da vide šta je mozak genija činilo drugačijim.

"Četiri decenije se gledalo u neuronske ćelije i ništa neobično nije pronađeno do 90-ih godina prošlog veka, kada je primećeno da u Albertovom mozgu ima više astrocita nego u mozgu prosečnog čoveka", navodi se u saopštenju.
U "Petnici" smatraju i da je vest da su mladi istraživači i naučnici praznike proveli zadovoljavajući interesovanje za otkrivanjem nepoznatog budi optimizam da će u 2013. godini stvari početi da se pomeraju na bolje.