Biblioteka je deo projekta "Majka, dete, obrazovni program" koji se, pored Kruševca, uz podršku Romskog obrazovnog fonda iz Budimpešte, realizuje u još tri grada u Srbiji

KRUŠEVAC - U Kruševcu je nadomak naselja Panjevac otvorena biblioteka igračaka "Aska" u koju se učlanilo 28 romskih porodica. Biblioteka je deo projekta "Majka, dete, obrazovni program" koji se, pored Kruševca, uz podršku Romskog obrazovnog fonda iz Budimpešte, realizuje u još tri grada u Srbiji.

Šestogodišnja Nadica tri puta nedeljno dolazi u biblioteku da vrati i pozajmi igračku, ali i da se poigra sa drugovima.

"Naučili smo da operemo ruke, da sredimo iza sebe i da se igramo sa ovim igračkama", kaže Nadica.

Za njenog vršnjaka Bekama biblioteka igračaka je kao škola.

Rada Đordević redovno dovodi četvoro od petoro svoje dece. Ponekad tu provede popodne i sa bebom.

"Ćerkica mi je mnogo napredovala. Promenila se na bolje i mnogo naučila. I srpski bolje govori. Sada zna da odgovori lepo i kaže šta hoće. Super je", kaže ona.

Sa decom rade volonterke udruženja "Romani Cikna", Milica, Jasmina i Tamara.

"U početku je bilo malih problema oko komunikacije, ali su se oni brzo opustili, tako da sada uživaju igrajući se sa nama", kaže volonterka Tamara Asković.

Romska deca imaju razvijene socijalne veštine, kažu stručnjaci, jer dolaze iz brojnih porodica, ali, čak 80 odsto domaćinstava ne poseduje knjigu za decu ni odgovarajuću igračku. Zbog takvih uslova nemaju dovoljno razvijene veštine znanja, što kasnije dovodi do težeg savladavanja nastave i često odustajanja od školovanja.

Slavica Rakić, koordinatorka programa kaže da se ovaj program sastoji i iz jednog dela koji je prethodio ovoj biblioteci, a to je rad sa majkama.

"Cilj je bio objasniti im na koji način mogu kvalitetnije da se bave svojom decom, odnosno nadoknade ono što deca propuste ne pohađajući predškolsko obrazovanje", kaže Rakić.

Samo osam procenata dece iz romskih naselja uzrasta od tri do pet godina pohađa pretškolske ustanove. Problem nerazvijene svesti o značaju ranog razvoja dece, tvrde sociolozi, nije prisutan samo kod romskih i siromašnih porodica, već i u celokupnom društvu.

"Nenamerno smo im podstakli i takmičarske veštine. To nam nije bilo u nameri, ali eto oni su željni da budu bolji jedan od drugog u znanju i veštinama", kaže Snežana Živković, stručna saradnica.

Deca koja redovno dolaze u igraonicu unapredila su kulturu ophođenja, higijenske navike, odgovornost, komunikaciju i međusobnu brigu. Među redovnim posetiocima su i deca koja prose na ulicama i koja odavde odlaze srećna što su se ugrejala, kroz igru nešto naučila i dobila pohvalu za svoj trud.