Genetski kod Srba u pirotskim ćilimima

PIROT - Pirotske ćilimarke tvrde da ćilim može da traje 200 godina, jer nema lice i naličje, a tkanje je kvalitetno i jedinstveno. Da je životni vek ćilima zaista dug potvrđuje kolekcija pirotskih ćilima starijih od 100 godina koje je izložio Vladimir Stanimirović iz Niša. Njihova umetnička vrednost oduvek je bila daleko veća od materijalne.

"To je nešto što je duboko magijski, što dodiruje genetski kod, duhovni genetski kod svakog Srbina", kaže Stanimirović.

A da bi nastao pirotski ćilim potrebni su sati, dani i meseci mukotrpnog rada iskusne ćilimarke.

"To je težak zanat, zbog načina sedenja strada kičma, ali ko počne da izrađuje ćilime teško može da prestane da radi", kaže ćilimarka Maja Džunić.

Nažalost, ćilimarki je sve manje, a minimalnu cenu ćilima od 200 evra po metru kvadratnom retko ko može da plati. Zbog toga, u udruženju za očuvanje starih zanata "Grlica" smatraju da je država dužna da pomogne razvoj ovog svetski poznatog brenda.

"Da se što veći broj mladih žena uposle, da vide ekonomsku računicu, da mogu posle mesec dana da kući ponesu jednu solidnu zaradu, da to nije minimalac", kaže predsednica udruženja "Grlica" Slavica Ćirić.

Jedinstvenost i lepotu pirotskog ćilima prepoznali su u Turističkoj organizaciji Srbije. Ćilim je često zaštitni znak naše države i ekskluzivni poklon za strane delegacije.

Ljiljana Čerović iz TO Srbije kaže da oni pokušavaju da nametnu, kroz poklon i kroz priču koja ide uz pirotski ćilim, i da pokažu da i oni imaju nešto autentično.

Opština Pirot je 2002. godine u Zavodu za intelektualnu svojinu zaštitila geografsko poreklo ćilima. To je samo prvi korak u očuvanju tradicije ovog umetničkog zanata.