Čak 93 odsto mališana koji žive i rade na ulici trpi psihičko i fizičko nasilje od strane prolaznika koji ih psuju i gađaju flašama

BEOGRAD - Deca koja žive i rade na ulici u novosadsko Svratište dolaze i u modricama. Zaposleni su ogorčeni jer Novosađani decu vređaju, udaraju, pa čak i gađaju kamenjem.

Prema istraživanju koje su uradili u Svratištu, čak 93 odsto dece trpi fizičko i psihičko nasilje.

"Anketirali smo 81 dete da bismo saznali u kakvim uslovima žive i rade, šta im je najveći problem. Rezultati do kojih smo došli su poražavajući i sramotni za ovaj grad", kaže psiholog Daliborka Batrnek, koordinatorka Svratišta za decu ulice u Novom Sadu.

Prema njenim rečima, 93 odsto mališana koji žive i rade na ulici trpi psihičko i fizičko nasilje od strane prolaznika. "Od toga, 45 odsto dece je imalo iskustvo da ih vređaju, psuju i nazivaju pogrdnim imenima, a 37 njih je doživelo da im prete da će ih prebiti. Međutim, to se ne zaustavlja samo na uvredama i pretnjama, jer mnogi Novosađani idu i mnogo dalje. Tako je 27 odsto dece doživelo da su ih prolaznici udarili, a 28 odsto njih su gađali flašama i kamenicama", kaže Batrnekova.

Neretko, dodaje, dešava se da deca u Svratište dolaze s modricama.

"To je strašno, ali ta deca ne žele da pričaju o tome šta preživljavaju. Pokušavamo da dopremo da njih, ali je problem što u Svratištu radi samo nas osmoro i ne možemo da postignemo da se posvetimo svakom detetu koliko bi trebalo. Uz to, sva deca borave u jednoj prostoriji i nemamo uslove da pričamo sa njima nasamo", objašnjava Batrnekova.

Ona kaže da ne može da shvati razloge zbog kojih bi se neko usudio da vređa ili udari dete koje nije svojom voljom na ulici.

"Deci je ionako teško što moraju da prose i rade na ulicama i ne mogu da shvatim sugrađane koji se prema njima tako ponašaju. Naša država ne radi ništa da zaštiti ovu decu, niko ne brine o njihovim pravima i celo društvo je krivo za ovakvu situaciju", ističe Batrnekova.

U Beogradu je, srećom, situacija znatno bolja. Iz Centra za integraciju mladih, koji više od šest godina upravlja Svratištom za decu, kažu da je fizičko nasilje prema deci ulice u prestonici sve ređe.

"Godinama sa građanima radimo na edukaciji, trudimo se da javnost naučimo toleranciji. Dešava se, naravno, i sad da neko iz ličnih predrasuda tu decu vređa, ali je u poslednje vreme sve češća situacija da ljudi zastanu, pitaju ih kako su, kupe im nešto za jelo ili ih upute u našu ustanovu", priča Milica Đorđević, direktorka CIM.
Svratište za decu ulice u Beogradu uskoro bi od Grada moglo da dobije novčana sredstva, jer je Sekretarijat za socijalnu zaštitu najavio da se lista projekata za koje je odobreno finasiranje očekuje do kraja nedelje.
U ovoj ustanovi, međutim, ponuđenim rešenjem nisu zadovoljni, jer, kako kažu, funkcionisanje po projektnom modelu nije održivo.

"Podneli smo zahtev za finansiranje kroz projektni okvir, jer je to predstavljeno kao jedina raspoloživa mogućnost. Mesecima pokušavamo da skrenemo pažnju na drugačije modele pružanja podrške uslugama u socijalnoj zaštiti, koji bi deci obezbedili kontinuiranu podršku. U Valjevu se, na primer, godinama uspešno realizuje proces naručivanja usluge, što je model koji i mi smatramo najprihvatljivijim", kaže Đorđevićeva.

I roditelji tuku decu jer dolaze u Svratište

Batrnekova kaže da se dešavalo da deca dođu u takvom stanju da su morali i da ih vode kod lekara. "Jedno dete je bilo u strašnim modricama, pa smo ga hitno odveli u ambulantu. Naravno, takve slučajeve prijavljujemo policiji i Centru za socijalni rad, ali je teško dokazati ko je udario to dete. U kontaktu smo i sa njihovim roditeljima, ali je strašno što se dešava da decu čak i roditelji tuku ako dolaze u Svratište jer to znači da nisu na ulici i da ne zarađuju", priča ona.