Selo Stolac granica je podelila na srpski i bosansko-hercegovački deo, a put kojim se proteže međa meštani dnevno pređu mnogo puta

UŽICE - Na visoravni, 60 kilometara od Užica i tridesetak od Višegrada, nalazi se selo Stolac koje se prostire u dve države. Granica ga je podelila na srpski i bosansko-hercegovački deo, a put kojim se proteže međa, meštani dnevno pređu mnogo puta.

Iz sela sa pogledom na Durmitor, Jahorinu i Taru, ne naslućuje se nijedna državna granica. Pa i ona, koja je podelila ovo naselje, manje smeta od činjence da je u dve države, nekada mnogoljudnog sela, ostalo samo po troje žitelja.

"Radilo se, kućilo, sad su mladi nekud otišli, ja sam crep za ovu kuću na samaru doneo", kaže Mlađen Spasojević.

"Samoća je najteža, još da nije televizora... Sa ovcama razgovaram", priča Radovan Spasojević.

Mlađen, Leka i Radovan, preostali stanovnici srpskog dela Stoca, imaju ukupno 242 godine, ali vreme i dalje broje od oranja, do setve, kosidbe i žetve.

"Od ležanja nema ništa, bolje raditi", kaže Radovan.

U predahu, jedni druge posećuju, pa i preko granice.

"Idem u inostranstvo, kao u Ameriku da idem", kaže Radovan Spasojević.

"Dobar komšija je kao dobra košulja, ovde su svi dobri", rekao je Mlađen Spasojević.

Brvnare od dvesta godina stare borovine, put koji je stigao prekasno, bandere podizane helikopterom, pa i prošlogodišnji požar, tragovi su života na hiljadu i sto metara od koga ove starine ne odustaju.

"Nikuda odavde neću. Šta mi fali - fali mi mladosti, ali to ne može da se kupi", kaže Mlađen.

Kad je najteže, onda samo pomisle da dole, u gradovima jedne i druge države živi i raste njihovih dvanaestoro dece, dvadesetčetvororo unučadi, dvanaestoro praunučadi, i da se život nastavlja.

http://www.youtube.com/watch?v=tVoQ7wkjgDE