Kristina Arsić iz sela Krševica, koja je izgubila oko u tragediji kakvu ne pamti ovaj kraj, kada je očuh ubio njenu majku, baku, brata i sestru, krajem juna ide na operaciju

BEOGRAD - Zahvaljujući velikom broju humanih ljudi za kratko vreme prikupljeno je 3.500 evra, koliko je neophodno za operaciju oka male Kristine Arsić iz sela Krševica.

Ova devojčica izgubila je oko u tragediji kakvu ne pamti ovaj kraj, kada je očuh ubio njenu majku, baku, brata i sestru, a Kristina jedina preživela tragediju, iako joj je očuh pucao u glavu. Devojčica je tada ostala bez desnog oka. Kako raste, tako se proteze menjaju, ali svaka od tih intervencija je za porodicu koja živi od socijalne pomoći gotovo nemoguća misija.

Srbija je, međutim, i ovaj put pokazala humanost, javili su se brojni pojedinci, preduzeća, ustanove i udruženja, a Kristinini ujak Goran Ristić i ujna Violeta Ristić, koji brinu o devojčici, nisu mogli da sakriju svoju sreću.

"Nama više ništa ne treba. Da znate samo kakav nam je kamen pao sa srca, svake noći sam se molila nekom čudu i čudo se desilo. Na Kikinom računu trenutno ima 400.000 dinara, što je sasvim dovoljno ne samo za operaciju, već i za put i postoperativni period", objašnjava Violeta, koja je već danas sa suprugom i devojčicom stigla u Beograd na pregled.

Njen suprug Goran ne uspeva da sakrije suze, kaže da mu nije teško da radi i da ne odbija posao, ali njegova dnevnica je taman dovoljna da ne brine da li će Kika imati dobar i zdrav obrok.

"Hvala svim divnim ljudima koji su u ovom teškom vremenu možda odvojili od svoje dece da nam pomognu. Operacija je zakazana za kraj juna, obavili smo konsultacije i nadamo se da će sve biti u redu", kaže Goran.

Mala Kristina je srećna što će dobiti "novo oko" i ne krije radost što će se operacija desiti kada je na raspustu, a još joj je važnije što ima dovoljno novca da i mama i tata, kako devojčica oslovljava ujaka i ujnu, budu sa njom u Beogradu.

Violeta i Goran, koji inače nemaju svoje dece, pet godina se bore da devojčicu izleče od trauma, da joj nadomeste gubitak porodice i učine detinjstvo srećnim koliko životne okolnosti to dozvoljavaju. Pet godina su se borili i za to da dobiju pravo na usvojenje ili hraniteljski status, ali im je to zbog birokratskih prepreka do juče bilo onemogućeno. Sada će im i taj san, obični ljudski a za njih do skora nedostižan, biti ostvaren.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike je našlo način da porodica Arsić završi obuku za hranitelje kako bi konačno prezeuli staranje nad malom Kristinom.

"Pošto Centar za socijalni rad u Bujanovcu nema obučen kadar za pripremu hraniteljskih porodica, porodica Arsić će se edukovati u susednom Preševu ili Vranju sa još dve porodice. Ovaj program traje od 30 do 45 dana i Arsići će, najverovatnije, odlaziti jednom nedeljno na predavanja. Po isteku tog vremena, tim stručnih radnika Centra za socijalni rad u Bujanovcu sačiniće zajedničko mišljenje o tome da li su Arsići kvalifikovani da budu hranitelji. Ako se pokaže da jesu, brinuće o Kristini i za to dobijati naknadu", kaže Dragan Vulević iz Sektora za brigu o porodici i socijalnu zaštitu.

Sve ružno izbrisali

Posle posete lekaru, Violeta, Goran i Kristina otišli su u Zemunski park. Kupili su po sladoled i uživali u prolećnom danu. U istom danu u kome su čuli dve prelepe vesti za kojima su vapili proteklih godina - dobri ljudi skupili su novac kojim će biti plaćena Kristinina očna proteza, a Goranu i Violeti biće omogućeno da zakonski postanu hranitelji ove devojčice.

"Ne znam šta da kažem, osim da su sve naše molbe Bogu uslišene. Nema danas srećnijih od mene i Gorana. Posle ovih predivnih vesti kao da smo izbrisali i nesreću i tugu", rekla je Violeta.