Profesor geohemije Pavle Premović izračunao da je kugla letela brzinim od oko 1.200 kilometara na sat, ali tvrdi da je poreklo materijala nepoznato

Profesor geohemije Pavle Premović dve godine istražuje neverovatnu pojavu koja se pre dve i po godine dogodila usred Srbije! Naime, velika ledena kugla, teška između šest i osam kilograma, 9. septembra 2010. godine pala je na kuću porodice Petrović iz Svrljiga! Doletela je sa visine od 6.000 metara brzinom od oko 1.200 kilometara na sat, utvrdio je profesor Premović, inače rukovodilac Laboratorije za geohemiju, kosmohemiju i astrohemiju Univerziteta u Nišu!

Praćen bučnim huktanjem, pri spoljnjoj temperaturi od preko 25 stepeni Celzijusa komad leda ovalnog oblika, nešto veći od fudbalske lopte, zario se u kuću Petrovića, načinivši rupu na krovu prečnika jednog metra! Iako je poreklo svrljiškog nebeskog ledenog tela još misterija, niški naučnik utvrdio je da se ne radi o otpadnoj vodi iz aviona koja se zamrzla na velikoj visini, što je bila jedna od prvih pretpostavki, niti da sastav leda odgovara morskoj vodi.

Prema Premovićevoj teoriji, u pitanju je najverovatnije megakriometeor, veliki atmosferski komad leda koji nastaje vrtložnim dejstvom ćudljivih vazdušnih struja na velikim visinama, pri izuzetno niskim temperaturama. - Sedio sam na travi svega šest metara od kuće kada je ledena kugla udarila u krov. Taj zvuk, to huktanje nesvakidašnje frekvencije koje se čulo dok je padala, nikada neću moći da zaboravim. Intereseantno je to što je led bio suv kada smo ga uzeli u ruke, a napolju je bilo oko 29 stepeni - kaže Dragan Petrović.

- Preliminarna merenja pokazala su da je voda prilično alkalna i da je slabiji provodnik električne struje. Hemijski test na prisustvo hlorida i amonijaka nije pokazao čak ni da su navedene hemijske vrste prisutne u tragovima. Ovo je značajno jer odsustvo tragova hlorida isključuje u potpunosti morsku vodu kao izvorni materijal a odsustvo tragova amonijačnih jona otpadnu vodu iz aviona. Hemijska analiza tragova elemenata kao što su magnezijum, aluminijum, silicijum, gvožđe ukazuju na sličnost sa uobičajenim atmosferskim padavinama - kišom i snegom, što ide u prilog teoriji da je u pitanju megakriometeor - otkriva prof. Premović.