Stari Grci verovali su da ih je stvorio bog Hipnos kako bi uspavao Demetru premorenu od uzaludne potrage za voljenom ćerkom

BAČKO GRADIŠTE - Za bulke se vezuju razna verovanja. Starogrčka boginja žetve Demetra i rimska Cerera uvek su ih nosile sa sobom.
Stari Grci verovali su da ih je stvorio bog Hipnos kako bi uspavao Demetru premorenu od uzaludne potrage za voljenom ćerkom.

U medicini su korišćene još u starom Egiptu.

Zvanična medicina ignoriše njihova lekovita svojstva, ali u narodnoj medicini mnogih naroda i te kako ih cene.

Posle cvetanja biljka obrazuje plod u vidu čaure loptastog oblika, koja je ispunjena mnogobrojnim sitnim semenom. U svežem stanju ova biljka je otrovna, ali ako se koriste u normalnim količinama, suvi cvetovi i zrelo seme ne mogu da budu štetni.

Bulka sadrži bezopasne alkaloide za razliku od svog srodnika, maka (Papaver somniferum), koji je bogat morfinom i drugim opijumskim alkaloidima. Sadrži još i crvenu boju, organske kiseline, gorke supstance, tanin i skrob, a najlekovitija materija je sluz koja se nalazi u cvetovima. Pri sušenju krunične listiće (samo taj deo cveta se koristi) ne treba previše dodirivati jer tada gube lekovita svojstva i menjaju boju, to jest poplave. Od njih se spravljaju sirupi i čajevi, a koriste se i za bojenje vina, rakije i drugih napitaka.

http://www.youtube.com/watch?v=WkwnaimubeI