Rekao bi čovek da će kraj male bare krokodili prožderati jedni druge - ali jok. Kafedžije ovdašnje ne samo da žive u miru i slozi nego kažu ima mesta i za druge

STARA PALANKA - Kažu da nema tog Srbina koji nije bar jednom poželeo da otvori kafanu. Ako je tako, onda Stara Palanka, seoce nedaleko od ušća Nere u Dunav živi srpski san. Na svega dvadesetak stanovnika ovde "dođe" pet ribljih restorana. I ko od Staropalančana kafanom ne gazduje, opet od nje živi - ribari i snabdeva ih svežim "plodovima Dunava".

Rekao bi čovek da će kraj male bare krokodili prožderati jedni druge - ali jok. Kafedžije ovdašnje ne samo da žive u miru i slozi nego kažu ima mesta i za druge.

Od kafane do kafane, jelovnici se ne razlikuju previše. Cene su slične, ponuda još sličnija. Svi su jednaki, a kad dođu gosti - ko gde voli, nek izvoli. Neki su, istina, malo jednakiji od drugih jer su se izborili da budu bliži Dunavu. Sa terase "Dunavskog cveta" pogled plovi niz reku.

"Ko god hoće da radi, ovde ima posla za njega", kaže Slobodan, konobar u "Dunavskom cvetu".

"Preko leta nema gde šibica da padne. Dolaze gosti sa svih strana - iz Vršca, Beograda, Novog Sada... A najbolji su gosti iz Rumunije. Sličnog su mentaliteta kao naši ljudi, pa kad imaju para vole da potroše i da ostave dobar bakšiš".

Nogu je u jednom od najstarijih naselja na Dunavu povukao Svetomir Anđelković pre 46 godina, kada je otvorio prvu kafanu u Staroj Palanci. Nazvao je "Graničar", ali se ime nije "zalepilo". Do danas njegov restoran je ostao poznat pod imenom "Kod Đele", iako Đela već dugo plovi nebeskim rekama. Kafanu vode sin Goran i snaja Olgica.

"Naša i još dve kafane rade non-stop, i leti i zimi, dok ostali kada zaveje stave katanac do proleća", kaže Olgica.

"Drugačije je to bilo dok je svekar bio živ. Svake večeri je bila živa muzika. Sad ima manje stalnih gostiju, uglavnom iz Vršca. Organizujemo često i slavlja, svadbe i proslave rođendana".

Iako je kriza pritisla, a ne zna se da li su plate manje sa ove ili sa one strane Dunava, za kafanu se uvek nađe. Odakle? Meštani lakonski odgovaraju - šverc.

U pograničnom pojasu ovaj "tradicionalni" biznis i dalje živi. Doduše u obrnutom smeru - devedesetih se roba iz Rumunije prodavala po srpskim buvljacima, a danas Rumuni alkohol i cigarete kupuju u Srbiji, a prodaju preko Dunava. Baš oni ostavljaju najveći pazar kafedžijama u Staroj Palanci.