Višnja dobro rodila

Izvoz višnje je na trećem mestu kada je reč o izvozu voća iz Srbije. Berba višanja je u toku, a očekuje se da će ove godine rod biti za četvrtinu veći nego prošle sezone. Voćari očekuju da će ubrati 15 do 18 tona višnje po hektaru. Stručnjaci ističu i da je, na mestima gde nije bilo grada, rod solidnog kvaliteta.

"Dobra je višnja, malo je zakačio grad, ima krupnoću i štićena je. Mora da se uradi probirno, da bi bila u prvoj klasi", kaže Novica Jovanović iz Selevca.

Pre tri godine, kilogram višnje je vredeo 35 dinara, a 2011. je otkupna cena višnje bila gotovo dvostruko veća. Prošle godine kilogram je plaćan od 110 do 120 dinara.

"Počeo je otkup višnje druge klase. Izašli smo sa cenom od 40 dinara. Nadamo se dobroj berbi. Narednih dana počinje otkup prve klase a cena će biti od 60 do 80 dinara", kaže Zoran Mladenović iz Zemljoradničke zadruge "Suvodol".

Trgovci procenjuju da će prosečna otkupna cena po kilogramu biti oko pola evra u dinarskoj protivvrednosti. Izvoznici očekuju da će kilogram zamrznute višnje bez koštice na evropskom tržištu vredeti jedan evro.

"Ulaže se dosta. Ima četiri-pet prskanja, da bi se dobio kvalitet, da zdravstveno stanje bude dobro. Košta po kilogramu sigurno trideset dinara", kaže Jovica Kostić iz Suvodola.

Zarada od višnje povećava interesovanje zemljoradnika koji sade nove zasade. "Višnja se širi, oblačinska višnja je dobra višnja. Nešto što je pohvalno je ozbiljnost pristupa proizvođača koji se oslanjaju na nauku, na primenu agrotehničkih mera", ističe Evica Mihaljević iz "Srpskih plodova".

U odnosu na ulaganja u zasade drugog voća, za mlad višnjar nije potrebno mnogo novca. "Da bi se podigao jedan savremen zasad, mora da se izvrši priprema zemljišta, duboko oranje, ispitivanje zemljišta na pe-ha vrednosti. Sadnice moraju biti oslobođene od viroze. Potrebno je oko dve i po hiljade evra", objašnjava Dragoljub Glišić iz Savetodavne sužbe Srbije.

Prema nekim procenama, samo prošle godine posađeni su novi zasadi višnje na oko dve hiljada hektara. Neke opštine, poput Knjaževca, besplatno su podelile sadnice i tako opredelile zemljoradnike na proizvodnju tog voća.