Novi Sad: Pravi se registar blizanaca

Zvanične procene o broju blizanaca u Srbiji ne postoje, ali se pretpostavlja da ih ima oko 70 hiljada. Formiranje registra blizanaca i istraživanje sprovodi se prvi put u Srbiji i to je veoma značajano, navodi koordinatorka projketa dr Snežana Smederevac

Ispitivanje uticaja gena i naslednih faktora kod blizanaca i uticaja sredine na njihov razvoj pokrenuto je na Univerzitetu u Novom Sadu. Istraživanje se sastojalo u rešavanju psiholoških testova, kao i analizi DNK.

Kristina Marinkov i Katarina Rašković popunjavale su upitnike, rešavale zadatke, a uziman im je i uzorak pljuvačke za DNK analizu.

"Mi smo jednojajčane bliznakinje i uvek imamo čudan predosećaj da će se onoj drugoj nešto desiti, pa sam tako znala kada će se poroditi moja sestra, kao što je i ona znala za mene kada sam ja bila trudna", objašnjava Kristina Marinkov za Blic.

Istraživanje je započelo pre dve godine i u njemu učestvuju punoletni blizanci iz cele Srbije.

"Moja sestra Maja i ja različito izgledamo, ali smo po karakteru skoro identični", tvrdi Boško Majstorović iz Novog Kneževca i dodaje da je motiv za učestvovanje u ovakvom istraživanju bio da da doprinos nauci.

Projekat sprovode profesori sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta i profesori Medicinskog fakulteta, njih više od dvadeset, a studenti im pomažu.

"Zvanične procene o broju blizanaca u Srbiji ne postoje, ali se pretpostavlja da ih ima oko 70 hiljada. Formiranje registra blizanaca i istraživanje sprovodi se prvi put u Srbiji i to je veoma značajano", navodi koordinatorka projketa dr Snežana Smederevac, koja predaje na Odseku za psihologiju.

"Ovo je tek početak istraživanja, a prvi rezultati biće objavljeni u oktobru kada budu završene DNK analize", rekla je dr Smederevac.

Blizanci koji žele da budu deo ove studije mogu se prijaviti popunjavanjem formulara na sajtu www.blizanci.rs, a svi podaci koji se dobijaju tokom istraživanja su tajni i koriste se samo u naučnoistraživačke svrhe.