Kosili i bosim nogama trčali po strnjici

Nije ovih dana lako kombajnerima da, dok sunce prži, žanju pšenicu sa nepreglednih vojvođanskih njiva. Njihov posao bogovski deluje iz perskepktive stamenih kosaca koji su nekada letinu morali da ručno žanju. Želeći da sačuvaju običaje vezane za žetvu na starinski način, u Sajanu kod Kikinde pre 17 godina pokrenute su Severnobanatske žetvene svečanosti.

U ručnoj kosibni žita u subotu se nadmetalo jedanaest ekipa, od kojih su tri bile iz Mađarske. Svaku takmičarsku ekipu činila su četiri člana:

"Pored izgleda kosca i njegovih pomagača, ocenjivala se visina pokošene strnjike i način na koji su složeni snopovi. Bodovala se oštrina kose", pojasnila je za Kurir propozicije takmičenja Šara Benjocki, predsednica KUD-a “Adi Endre” iz Sajana.

U iscrpljujućoj kosidbi žita najumešnijom se pokazala ekipa iz Padeja. Drugo mesto zauzeli su domaćini, a treće kosci iz Iđoša.

Podsećajući da su kosci nekada u žitorodna polja odlazil u cik zore, a od gazda kao zaradu, kućama donosili deo pokošene letine, Šara je rekla da su se njihovi potomci na ovom takmičenju nadmetali u krajnje neobičnim disciplinama- guranju paorskih kola i trčanju bosim nogama po strnjištu:

"U sprintu na sto metara, disciplini koja zahteva odbojnost na bol, kod muškaraca je pobedio Davor Stojkov iz Crne Bare, a kod žena Sabina Bažo iz Sajana. U guranju paorskih kola na istoj razdaljini, najbrži su, u obe konkurencije, bili predstavnici Crne Bare", rekla je ona.

Već godinama unazad Ester Fekete (59) iz Sajana, na takmičenjima u ručnoj kosidbi pšenice ravnopravno se nosi sa muškarcima. Često se dešava da na ovakvim takmičenjima bude bolja od muških kolega:

"Kosu sam prvi put uzela u ruka kad sam imala 14 godina. Punoletstvo sam dočekala u njivi samostalno koseći žito. Dnevno sam mogla da pokosim dva jutra. Pobeđivala sam i u trkama u nošenju džakova žita teških 50 kila, ali i u nadvlačenju konopca", pohvalila se Ester.