Pred Drugi svetski rat danas jedini sačuvan mlin na konjski pogon prodat je Nemcu Gašparu Krimeru, a onda je 1945. nacionalizovan. U njemu su se mleli žito, ali i paprika, biber i cimet

KIKINDA - Suvača, jedini sačuvan mlin na konjski pogon u Srbiji, sagrađen još 1899. godine, biće ovog leta obnovljena, potvrdila je za Kurir Lidija Milašinović, direktorka Narodnog muzeja u Kikindi.

Iako je ovaj raritetni objekat, prema proceni stručnjaka, u relativno dobrom stanju, neophodni su urgentni radovi. Oko spomenika kulture koji je pod zaštitu države stavljen 1951. godine, a 1990. proglašen za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, uradiće se drenažni kanal.

Planirana je zamena crepa na krovu i osposobljavanje mlinareve sobe:
"Suvača je uvrštena na listu trinaest najugroženijih kulturnih dobara od izuzetnog značaja. Za takve spomenike kulture iz fonda Evropske unije izdavajaju se interventna sredstva. Evropska komisija za prioritetne radove obezbedila je 8.000 evra. U sanaciju Suvače će se, sa dodatnih 2.000 evra, uključiti i opština Kikinda. Radovi bi trebalo da se okončaju do 5. avgusta", kaže Milašinovićeva.

Republički Zavod za zaštitu spomenika do septembra će uraditi Studiju izvodljivosti:
"Potrebno je dosta ulaganja i da bi se zaštitio kompletan drveni mehanizam, kako bi jednom godišnje mlin mogao i da radi. Očekujemo da u budućem periodu Suvača konačno postane kulturno-turistička atrakcija koju će rado pohoditi gosti", ističe ona.

Pred Drugi svetski rat grupa lokalnih zadrugara Suvaču je prodala Nemcu Gašparu Krimeru, a onda je 1945. nacionalizovana. Do tog perioda, u njoj su se mleli žito, ali i paprika, biber i cimet.

Sredinom 19. veka u Panonskoj niziji bilo je čak oko 50.000 ovakvih mlinova. Danas u svetu postoje samo još dve sačuvane suvače - u mađarskom mestu Sarvaš i Otoku u Hrvatskoj.

direktorka-narodnog-muzeja-lidija-milasinovic-kikinda.jpg
Foto: Saša Urošev

suvaca-kikinda.jpg
Foto: Saša Urošev

Sto kilograma na sat

Glavna drvena konstrukcija Suvače visoka 8,6 metara sa rasponom od 15 metara pokrivena je biber crepom. Od broja konja zavisila je brzina, odnosno količina samlevenog žita. Sa upregnutih pet parova konja, koji su se okretali u krug, i obrtali veliku drvenu osovinu, moglo je na sat da se samelje sto kilograma pšenice.