OPET NE VALJA: Šljiva rodila, al se niko ne veseli
VALJEVO - Kilogram šljiva se ove godine u valjevskom kraju može prodati najviše po deset dinara, potvrdili su proizvođači tog voća iz nekoliko sela na valjevskoj pijaci. Jedan od njih sračunao je da za "kutiju boljih cigareta treba 40 kilograma šljiva što se ne pamti".
U toj situaciji, šljive će teško završiti i u rakiji jer je jednostavnije "otresti ih, i dati ovcama ili svinjama da pojedu u voćnjacima".
Voćari valjevskog kraja prstom upiru u državu i ministre za poljoprivredu "svejedno čiji su" zbog toga što, kako kažu, godinama nema ozbiljne agrarne politike. Oni tvrde da su prepušteni ćudima prirode i divljem, neregulisanom tržištu što potkrepljuju podacima da lane maline "niko nije hteo", a sada "izlaze i na 200 dinara (za kilogram)", da su kupine prošle godine bile "preplaćene", a sada ih "niko neće ni za 60 dinara za kilogram". "Seljaku je ostalo da iskrči voćnjake i pokopa malinjake i kupinjake.
Da drži dve kravcice i preživljava, a država nek" vidi šta će", kazao je zaa jedan od današnjih sagovornika. Nekada se u sličnim krizama trgovalo s Vojvođanima - prodavane su im šljive u zamenu za kukuruz ili pšenicu. Sada ni toga nema.
U Kolubarskom okrugu najbolji šljivici i malinjaci su u opštinama Valjevo i Osečina. Tamo je poslednjih godina najviše urađeno na obnavljanju proizvodnje. Valjevo organizuje "Dan maline" u Brankovini i "Dan kupine" na Stavama (valjevskim), a Osečina "Dane šljive".
Osečina je, ipak, u prednosti zbog toga što u toj varoši uspešno radi nemačko-srpska kompanija "Podgorina Frukt" (Frućt) sa fabrikom za preradu voća. Valjevska "Srbijanka", posle neuspešne prodaje Bugarima 2007, nije otkupila ni jedan kilogram voća, a sada je u stečaju.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore