Nismo mogli da nađemo ljude koji će da iskopaju grob, nismo mogli da je prevezemo do crkve, nismo imali pare za popa. Za našu muku niko nema razumevanja, priča Milunkin sin Stojan Kostić

VRANJE - Meštani planinskog sela Smiljević nadomak Vranja morali su da se snađu i sahrane nesrećnu Milunku Kostić (60) iz ovog sela, koja je pronađena mrtva, jer su nadležne institucije, prema rečima meštana i porodice, zatajile.

"Milunka je nestala iz kuće i nakon 13 dana pronađena je mrtva, a telo je bilo u fazi raspadanja. Nekako smo uspele da dopremimo telo do kuće, ali tek onda je nastao problem. Porodica nije imala para za sahranu. A kako u selu žive sve stari ljudi, nije imao ko da iskopa grob i odnese telo do groblja", pričaju meštani.

Direktor Centra za socijalni rad u Vranju, Perica Milosavljević, objašnjava da je pokojna Milunka bila korisnik pomoći Centra i da je ova ustanova porodici pomogla oko sahrane, dok porodica kaže da su dobili samo sanduk i da nikakve pomoći nije bilo.

"U Centru su mi dali sanduk i krst, a sve ostalo sam morao sam da kupim. Nismo mogli da nađemo ljude koji će da iskopaju grob, nismo mogli da je prevezemo do crkve, nismo imali pare za popa. Za našu muku niko nema razumevanja. Majku sam sahranio tek kad je pao mrak", priča kroz suze Milunkin sin Stojan Kostić.

Milunka i njen suprug Boško su teško živeli od socijalne pomoći, a zdravlje im je bilo prilično narušeno. Njihov sin Stojan, nadniči kod Preševa i često je bio van kuće. Milunkin nestanak nije prijavljivan policiji. Prema rečima medicinskih radnika, ona je bila psihički bolesnik i lečena je godinama tako da se i ranije dešavalo da nestane na nekoliko dana, luta selom i vrati se kući.

Telo nesrećne starice pronašli su prolaznici koje je iznenadio nesnosni smrad, pa su sišli sa puta kako bi videli o čemu se radi. Prizor je bio zastrašujući i odmah je obaveštena policija i lekari.

Razuđeno selo Smiljević ima jedva tridesetak stanovnika. Reč je uglavnom o starim i nemoćnim ljudima koji često umiru i bivaju sahranjeni tek nakon što pomoć stigne u udaljene planinske krajeve koji su odsečeni od sveta, iako se nalaze na dvadesetak kilometara od Vranja.

"Niko ne vodi brigu o ovim ljudima. Svakodnevno se dešavaju prave drame, ljudi gladuju i umiru u najtežim mukama i zbog nemaštine se sahranjuju u sanducima koji sami prave", priča Novica Cvetković, medicinski radnik u ambulanti u susednom Vlasu, koji je zbog prirode posla svedok ovakvih nesreća.

S druge strane, Direktor Centra za socijalni rad u Vranju, Perica Milosavljević, ne negira da u kraju koji se zove Poljanica nadomak Vranja ima mnogo starih, nemoćnih i socijalno ugroženih ljudi, ali napominje da nadležni u ovoj instituciji rade sve što je u njihovoj moć