Rod je ove godine dobar, ali je otkupna cena niska, pa od šljive planiraju da prave kao grom jaku rakiju prepečenice

Zbog ovogodišnjeg bogatog roda u voćnjacima i nedostatka kupaca proizvođače u Kolubarskom okrugu boli glava. Otkupna cena pala. Nadnica za branje i do 2.000. Od zarade ništa

Skupljamo šljive koje smo otresli, a ne znam koja je veća muka, da li jara koja je s nebesa pritisla, ili računica koliko mi gajbica ovog voća treba da bih, po ovoj, mizernoj otkupnoj ceni, mogao da kupim jednu paklicu cigareta. Otkupna cena šljive ove godine je pala na šest dinara za kilogram, toliko je rodila da je neće niko, pa će, da ne bi propala, po svemu sudeći, da završi u rakiji.

Brišući znoj sa čela priča domaćin Slobodan Ivković, iz sela Bajevca, kod Lajkovca, dok u šljiviku od oko 300 stabala sa ukućanima sakuplja modre plodove požegače. Na istom poslu, našli su se Ivkovići od najmlađih do najstarijih, jer šljiva ne može da čeka.

- Rod je ove godine dobar, ali šta vredi kad je otkupna cena niska, dok je lane kilogram glat išao za 30 dinara i to uz veliku potražnju - kaže Slobodan. - Nadnica za branje šljive ide do 2.000 dinara, pa nije teško izračunati koliko po sadašnjoj otkupnoj ceni treba nabrati i prodati šljiva, da bi se bilo na nuli. O nekoj zaradi nema ni govora.

Ivković je do sada sakupio sedam kazana šljive. Nada se da će, kad krajem meseca sav rod sazri biti bar 15 kazana, a od šljive planira da dobije nekoliko desetina litara kao grom jake rakije prepečenice.

Iako Kolubarski okrug važi za carstvo šljive, na prste jedne ruke možeš da popiješ rakiju da valja - kaže Atlić. - To je zato što voćari rakiju prave i od plodova šljive koji sami sa grana otpadnu zbog bolesti, kao što ih je ove godine napala plamenjača. Umesto da takve plodove bace, od njih proizvode rakiju, koja ma koliko se oni trudili, ne može da bude kvalitetna.

- Svi će ove godine šljivu da iskoriste za rakiju, naročito u Podgorini, a mnogi će da je osuše - kaže Slobodan. - Jedno je sigurno, ne valja kad šljiva podbaci, a glava tek boli kad od roda grane savije.

U Kolubarskom okrugu ima više od milion stabala šljive. Berba je počela u nižim predelima, dok će u višim, u Podgorini, na području Osečine startovati krajem avgusta. Saša Radosavljević, direktor Direkcije za poljoprivedu grada Valjeva, doskorašnji predsednik Udruženja voćara ovog kraja i specijalizant iz oblasti voćarstva po metodologiji Instituta iz Padove u Italiji, smatra da je neophodno da se proizvodnja šljive podigne na viši nivo.

- Država konačno treba da odluči hoće li šljivu da uvrsti u strateški proizvod, jer bi joj takav status omogućio kvalitetniju zaštitu tokom svih ciklusa - kaže Radosavljević. - To podrazumeva da se na period od pet do 10 godina utvrdi minimalna zagarantovana otkupna cena. Ni proizvođači ne mogu da sede skrštenih ruku, moraju da cene svoje voće, primenjuju agroteničke mere, da šljivu ne mlate, već da je tresu, obavezno tretiraju. Niko neće da jede voćku u kojoj je crv. Bitno je i da se proizvođači udruže, kako bi se postigle količine za koje će se zainteresovati domaći i strani kupci.

Sa Radosavljevićem slaže se i Radoslav Atlić iz Uba, proizvođač vrhunske rakije „radovače“, koja je osvajala zlatne medalje na brojnim sajmovima i smotrama pića. Zamera državi što voćarima ne nudi nikakvu pomoć.

- Razumem da država nema dovoljno novca, ali onda neka otvori tržište. Pa neka dođu kupci sa strane, onda će otkupna cena da poraste, biće veća konkurencija, voćarstvo će početi da se oporavlja - kaže Radoslav. - Država, međutim, radi suprotno, zatvori granice, obori cenu, što uništava poljoprivredu, posebno voćarstvo i to nije ništa novo u Srbiji, tako je, nažalost, godinama.

Od ovogodišnjeg roda Atlić je, veli, otkupio samo izvesne količine šljive ranke, što je nedovoljno za njegove proizvodne kapacitete. Ranka, kaže, ne rađa svake godine, niti je berićetna, ali je dobro da se uz ostale sorte nađe u rakiji, jer je poboljšava. Već je ranka u buradima počela da previre...

- Šljiva je ove godine veoma dobro ponela, ali je prerodila, što za kvalitet nije ni presudno, a ni dobro - objašnjava Atlić. - Ove godine rod je sitniji i ne može da dostigne tehnološku zrelost koja je potrebna za kvalitet prerađevina od šljiva, pa tako i rakije. Otkupljujem samo prvu klasu plodova, uvek plaćam nešto više od otkupne cene, koja je ove godine veoma niska, što će loše da se odrazi na proizvođače od Osečine do Koceljeve, odnosno na područja podno Valjevskih planina.