Meštani Medragovca jedini Srbi u podujevskoj opštini na Kosmetu, zaboravljeni od svih. Kosovska policija ih često hapsi na putu za Medveđu, zato što to nije zvanični prelaz

Na tridesetak kilometara od Podujeva, putem koji vodi pokraj Batlavskog jezera kroz albanska sela, i penje se na brdo nadmorske visine oko hiljadu metara, okruženo sa svih strana šumom, nalazi se selo Medragovac u kome živi desetak meštana, jedini preostali Srbi u podujevskoj opštini.

Već četrnaest godina oni su zatočenici. Put koji od Podujeva vodi do sela ne smeju da koriste. Iako im je Medveđa udaljena svega dvadesetak kilometara, kosovska policija ih često hapsi i privodi zbog „ilegalnog prelaska administrativne linije“.

- Pošto nam se kuće nalaze gotovo na samoj „liniji“, kosovske vlasti nam prave problem kada koristimo put dug oko kilometar i po, koji vodi ka Medveđi. Kažu da to nije zvanični prelaz između Kosova i centralne Srbije, a zvanični je u mestu Sponce koje je udaljeno najmanje dve stotine kilometara od nas. To je predaleko za nas. Zbog toga svaki obilazak bolesnih roditelja kojima u selo nosim namirnice i lekove je veoma rizičan - priča Radovan Perović (47).

On se zbog teške bolesti sa suprugom Snežanom preselio u Medveđu, a u selu su ostali njegov brat Filip Perović (51), i roditelji Vida (80) i Nikola (77). Bolesni i u siromaštvu.

Neemamo slobodu, živimo u siromaštvu, jedina primanja su nam socijalna pomoć, ali najveći problem je lečenje. U podujevskoj opštini ne postoji nijedna srpska ustanova, a nismo stanovnici Medveđe.

Eto, svekru je knjižica overena u Domu zdarvlja u Gračanici, baki u Medveđi, a Filip je čak i nema - priča Snežana koja kaže da bi ovim ljudima bilo najpotrebnije da ih povremeno obiđe ekipa Hitne službe.

- Ni sam više ne znam koliko puta nas je hapsila kosovska policija jer svaki prelazak smatraju ilegalnim. Tako su zimus uhapsili nas desetak kada smo bili na groblju koje je sa druge strane „linije“ i držali nas čitavu noć u policijskoj stanici - pričaju malobrojni meštani. Žive ovde u još dve kuće, a nekolicina njih samo povremeno obilazi svoje zapuštene i opustele domove. Do 1999. godine bilo je nastanjeno petnaestak kuća koje su poslednjih godina Albanci iz sela u unutrašnjosti ka Podujevu opljačkali i demolirali...

- Pošto su svojevremeno pokušali da nam ukradu šest krava, od tada držimo samo kokoške i svinje. I dalje kradu srpske šume i niko ih ne sprečava. Za poslednjih četrnaest godina posekli su najmanje 5.000 kubika drva u vlasništvu Srba, a kada je pre dve godine, moja majka pokušala da ih spreči napali su je motornom testerom...

- Sve čine da i nas proteraju iz ovog sela kako bi podujevska opština, jedna od najrasprostranjenijih na području Kosmeta, bila etnički čista - veruju meštani koji su se do 1999. godine oslanjali na Podujevo gde su radili, kupovali, lečili se... Od kada su Srbi napustili grad ali i okolna sela, ostali su sami i nezaštićeni. Ipak, najteže im pada to što im se čini da su „otpisani“, odnosno da su ih svi zaboravili.

- Ne obilaze nas više ni predstavnici Kfora, ali ni predstavnici humanitarnih organizacija, gotovo niko - požalili su se meštani Obrenu Anđelkoviću, predsedniku privremenog veća srpske opštine Podujevo koji im je dopremio životne namirnice i sredstva za higijenu.

- OVIM ljudima treba odati prizanje jer su ostali. Najpotrebnije je rešiti problem njihovog lečenja, jer nemaju bukvalno nikakvu zaštitu - rekao je predsednik Anđelković. On objašnjava da su od oko 1.500 Srba koliko ih je do 1999. živelo u podujevskoj opštini ostali jedino meštani Medragovca. A Albanaca ovde po nezvaničnim procenama, ima oko sto trideset hiljada.