KARAVAN ZDRAVLJA U KRUŠEVCU Velika akcija Ministarstva zdravlja i Instituta Batut

Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, započelo je program „Karavan zdravlja“, odnosno edukativne tribine o prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Partneri na projektu su i lokalne samouprave, bolnice i domovi zdravlja.
Kruševac je ugostio Karavan zdravlja u punoj sali Skupštine Grada. Zdravstveni radnici govorili su o ovoj vrsti oboljenja, ali i ukazali na značaj preventivnih pregleda, koji će biti realizovani u zdravstvenim ustanovama.

- Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok oboljevanja i umiranja u Srbiji — 50.000 naših građana godišnje izgubi život. Infarkt i šlog su visoko preventibilni, što znači da ako se identifikuju uzroci na vreme ta oboljenja se mogu sprečiti. Svaki drugi stanovnik Republike Srbije umre od infarkta i šloga, a svaki peti od onkoloških oboljenja.

Glavni faktori rizika koji će se identifikovati tokom karavana su povišeni pritisak, pušenje, način života. Mladi misle da su bezbedni, a starosna granica se pomerila na 25-35 godina. Mladost više nije garancija za zdravlje, istakao je dr Tasić.

"Zdravi ljudi treba da idu na preventivne preglede"

Naveo je da su Prema njegovim rečima, masnoće u krvi, dijabetes, pušenje, stres, gojaznost, nedovoljno fizičke aktivnosti i nepravilna ishrana (tzv. tihe ubice) vodeći uzroci za kardiovaskularne bolesti.

- Tribina je posvećena i građanima i zdravstvenim radnicima, a posebno se cilja ka radno sposobnom stanovništvu. Zdravi ljudi treba da idu na preventivne preglede. Zdravlje nema alternativu, a svake godine jedan grad nestane zbog kardiovaskularnih bolesti. Infarkt i šlog odnose mnogo života, a faktori rizika se mogu sprečitinaglasio je on.

Skupu se obratila i direktorka kruševačke Opšte bolnice dr Vesna Stević Gajić.

- Cilj akcije je da se putem preventivnih pregleda i edukacije u najranijoj dobi mogu otkriti faktori rizika, da na njih utičemo, da ih smanjimo, ili potpuno eliminišemo, kako bismo sprečili pojavu kardiovaskularnih bolesti. I u slučaju da dođe do oboljenja, odnosno promena na krvnim sudovima, kako bi se što pre počelo sa lečenjem, čime će i ishod biti bolji. Svako je odgovoran za svoje zdravlje i sopstvena odgovornost  mora da postoji, zaključila je dr Gajić.

Zaključeno je da je prioritet zdravo stanovništvo, ali prevencijom i sprečavanjem nastanka oboljenja, ostvaruje se i dodatni benefit, a to je finansijsko rasterećenje našeg zdravstvenog sistema. Zdravstvena zaštita je u potpunosti dostupna, a preventivni pregledi su ključ uspeha u očuvanju zdravlja stanovništva.

Kurir.rs/Ž. Milenković