DA LI MOŽE DA NAS POGODI ZEMLJOTRES JAČINE 5 STEPENI RIHTERA? Tlo u Srbiji danima podrhtava, stručnjaci izneli dramatične tvrdnje: Evo koji deo je NAJUGROŽENIJI

U toku noći na Balkanu zabeležena je serija zemljotresa, i to u Srbiji, Jadranskom i Egejskom moru. Ona se naročito nastavila u našoj zemlji, gde je u toku dana zabeležen još jedan niz potresa, u razmacima od sat vremena, u Majdanpeku, Kraljevu i Boru. Seizmolozi inače već neko vreme upozoravaju da postoji velika mogućnost da Srbiju pogodi i zemljotres jačine 5 stepeni po Rihterovoj skali i navode da to može da se desi u narednih 10 godina.

Stručnjaci su ranije napomenuli da se ne može precizno definisati kada bi Srbiju mogao da pogodi taj zemljotres jačine 5 stepeni, međutim, kao najugroženije područje u našoj zemlji izdvojili su Šumadiju, kao i deo zapadne Srbije.

• Najverovatnije mesto za zemljotres magnitude oko 5 stepeni je područje Šumadije u Srbiji
• Jeseni i proleće su periodi kada je na Balkanu veća aktivnost zemljotresa
• Centralna Srbija je najtrusnije područje, a Kopaonik posebno

- Obradio sam podatke od 60. godina do danas i ono što se može videti je da naš region aktivniji u jesen i proleće kada su u pitanju zemljotresi. Svake jeseni imamo zemljotrese oko 4 Rihtera. Zanimljivo je da, kada je u pitanju naš region više zemljotresa u jesen zabeleženo na teritoriji Hrvatske, dok je u proleće to na teritoriji Bosne i Hercegovine - rekao je ranije meteorolog amater Ivan Ristić.

Ristić ističe da do decembra traje seizmička godina i da ćemo tek videti da li će se i u kom intenzitetu zatresti na našem području. Ono što je još zanimljivo jeste da je u ovom periodu i Aurora borealis vidljivija na našim prostorima, što smo imali prilike da uočimo ovih dana.

- Interesantno je da je i polarna svetlost vidljivija češće u proleće i jesen na našim prostorima. Zašto je to tako, nema objašnjenja, statistika pokazuje ovako - kaže Ristić.

Seizmološkinja Ana Mladenović nedavno je izjavila da se očekuje zemljotres magnitude oko 5 stepeni u Srbijii to u području Šumadije, koje i važi za najtrusnije kod nas. Za to postoji mogućnost da se desi u narednih desetak godina, iako je važno napomenuti da nije moguće precizno definisati niti predvideti kada bi moglo doći do zemljotresa.

- Ono što smo mnogo puta govorili do sad je da nas očekujem neki zemljotres koji bi imao magnitudu oko 5 stepeni i njega i dalje očekujemo, samo ne znamo kada ali desiće se negde u Šumadijskom delu najverovatnije – rekla je Mladenović i dodala da je ova tvrdnja zasnovana na geološkim istraživanjima, ali i statistici i broju decenija koji je prošao od prethodnog udara u tom delu Srbije.

Mladenović kaže da geolozi i seizmolozi prate i istražuju rasede koji su direktno odgovorni za dešavanje zemljotresa i onda na osnovu njihove geometrije, kinematike, odnosno brzine i načina kretanja mogu da pretpostavke koji bi rased mogao da bude odgovoran za dešavanje zemljotresa u budućnosti.

Ovo su područja u Srbiji koje može pogoditi zemljotres

Seizmološkinja Mladenović objasnila je da, kada je u pitanju Srbija, ovo su najtrusnija područja:

• Kopaonik,
• dolina zapadne Morave,
• dolina Velike Morave,
• Kraljevo,
• Trstenik,
• Kruševac,
• naviše ka planini Rudnik,
• Valjevo,
• Lazarevo,
• Mionica i
• eventualno Svilajnac i Paraćin

Objašnjava da u Srbiji ne može da bude jačih zemljotresa od 6 stepeni po Rihterovoj skali zato što smo daleko od mesta gde se generiše tektonski napon.

- Kod nas ne može ništa specijalno veliko da se stvori – tvrdi Ana Mladenović.

Ona je istakla i da je centralna Srbija najtrusnije područje.

- Kopaonik je najtrusnije područje kod nas, zatim dolina Zapadne Morave - Kraljevo, Trstenik, Kruševac, planina Rudnik, okolina Valjeva, Svilajnac i Paraćin, znači sam centar Srbije. Trebalo bi da se u građevinskom smislu objekti više osiguravaju na Kopaoniku, ali da li to rade, ne znam - kaže Mladenović.

Beograd nije trusan

Ana Mladenović je istakla i da, kada je u pitanju Beograd, sama teritorija prestonice nije trusna.

- Najbliža seizmička područja su Mionica, Lazarevac, Valjevo, to je na nekih stotinak kilometara od Beograda i tu može da se desi zemljotres otprilike ove magnitude kao što je bio u Rumuniji - kaže Mladenović.

Ona je navela i da neke veće štete od zemljotresa u tim područjima ne bi trebalo biti, osim da popadaju knjige sa polica i da se oštete zidovi koji nisu noseći.

- Kod nas zemljotres ne može biti mnogo jak i ne može imati takvo rušilačko dejstvo kao ovaj u Turskoj, gde je katastrofalno. Kod nas neće biti tako i nema razloga da napuštate objekat. Ako krenete napolje, možete se naći na stepeništu koje je strukturalno najlabilnije, pa je najbolje da stanete i sačekate da vidite šta se dešava i ako je baš veliko ljuljanje, da izađete - istakla je Mladenović.

Prvi zemljotres registrovan u Srbiji, poslednji u blizini Svete Gore

Naime, rano jutros zabeležena je serija zemljotresa u našem regionu.

Prvi je registrovan u Srbiji, tačnije u Bujanovcu, jačine 1.7 stepeni po Rihterovoj skali, u 2.25 sati tokom noći. Zatim je usledio u Jadranskom moru, blizu Herceg Novog, jačine 2.3 stepena, potom u Egejskom moru nedaleko od Atosa, jačine 3.1 stepen.

U toku dana, serija zemljotresa se nastavila, i to u Srbiji. Tlo se prvo treslo u Majdanpeku jačinom 1.8 stepeni po Rihteru, zatim u Kraljevu, jačinom 1.9 stepeni i na kraju u Boru, jačinom 1.7 stepeni.

Kako se može videti na sajtu Seizmološkog zavoda Srbije, svaki sledeći zemljotres bio je sve jači, a razmak između poslednja dva bio je samo 10 minuta.

Najjači zemljotresi u Srbiji

Ovo je spisak svih najjačih zemljotresa otkad se seizmološka aktivnost beleži u Srbiji i prvi na spisku je upravo Svilajnac oko kog podrhtava tle i ovih dana:

• Svilajnac, 8. april 1893. - 5,8 stepeni po Rihterovoj skali
• Lazarevac, 24. mart 1922. - 5,7 stepeni po Rihterovoj skali
• Rudnik, 15. maj 1927. - 5,9 stepeni po Rihterovoj skali
• Kopaonik. 18. maj 1980. - 5,8 stepeni po Rihterovoj skali
• Maljen, 29.septembar 1998. - 5,7 stepeni po Rihterovoj skali
• Peć, 11. februar 1662 - . 5,5 stepeni po Rihterovoj skali
• Jagodina, 4. februar 1739. - 5,5 stepeni po Rihterovoj skali
• Vranje, 26. februar 1755. - 5,1 stepeni po Rihterovoj skali
• Golubac-Nova Moldava, 10. oktobar 1879. 5 - stepeni po Rihterovoj skali
• Krupanj, 25. jul 1906. - 4,6 stepeni po Rihterovoj skali
• Vitina, 10. avgust 1921. - 5,4 stepeni po Rihterovoj skali

Kurir.rs/Blic