HVATAČ ZMIJA ODLIKOVAN NAJVIŠIM GRADSKIM PRIZNANJEM Dejan Bisenić je sa zmijama na "ti" već 32 godine: Podelio i savet kako rukovati sa ovim životinjama

Dejan Bisenić, hvatač zmija iz Čačka, nedavno je odlikovan najvišim priznanjem grada, Decembarskom nagradom. Imajući u vidu koliko poziva Čačana je primio ove godine, to priznanje je i te kako zaslužio. Na dodeli nagrade od sugrađana je dobio gromoglasan aplauz.

Hvatao zmije gde god je stigao!

Naš sagovornik kaže da u Čačku nije bilo ustanove iz koje ga nisu zvali. Zmije je hvatao čak i po crkvama i manastirima. Nedavno je uhvatio jednu u soliteru u centru Čačka.

- Zato ne važi pravilo da su zmije sada u periodu hibernacije. One su sada u stanju polusna, takozvane brumacije, povremeno izlaze, ali su slabo pokretljive jer je hladno. Zato ih nekada vidimo i na snegu. Pre dve nedelje, dakle po debelom minusu, uočena je zmija u jednoj višespratnici u centru Čačka. Ranijih godina su prednjačile ribarice i smukovi ali u poslednje vreme mnogo više je otrovnica u urbanim sredinama - priča Dejan.

"Zmije se ne smeju ubijati!"

On ističe da je sve uhvaćene zmije vratio u prirodu, tamo gde im je i mesto. Strašno ga ljuti kada na terenu zatekne ubijenu ili povređenu zmiju.

- Zmije se ne smeju ubijati, one su veoma važne za čitav proces lanca ishrane u prirodi. Da nije zmija pojeli bi nas pacovi i miševi. Tamo gde su se glodari prenamnožili znači da zmija nema i obrnuto. Ako se poštuje pravilo "ne diram te ne diraš me" niko neće imati problem. Naročito je opasno ubiti zmiju čuvarkuću, jer je ona zaštitnica svakog doma. Znajte, svaka kuća je ima u temelju - kaže kroz osmeh Dejan koji ni ove godine nije koristio godišnji odmor u letnjem periodu jer je gotovo svaki slobodan trenutak proveo vadeći zmije po selima, gradovima, iz dnevnih soba i ko zna sve iz čega...

- Pozvali su me letos iz jednog sela u blizini Čačka. Tamo su videli dve zmije istovremeno. Međutim, kada sam otišao na teren uočio sam da je problem daleko veći. Poskoke sam vadio bukvalno u naručju i ubacivao ih u kofe, toliko ih je bilo. Apelujem na ljude da ne ubijaju zmije, one su veoma važne i ako ih ne dirate neće vam nauditi. Najbolje je pozvati nekog ko je obučen da je ukloni i vrati u prirodu, tamo gde im je mesto - kaže sagovornik.

Ovog leta i kod njega, ali i u Komunalnoj miliciji, koja je Dejana i nominovala za Decembarsku nagradu, postojala je lista čekanja na njegove intervencije.

- Nije isto kada neko čeka da mu se zmija ukloni iz dnevne sobe ili iz dvorišta ili bašte. Naravno, uvek se najpre ide tamo gde su zmije u blizini ljudi, u stanovima i kućama. Međutim, svaki put kada su me zvali zbog jedne, ispostavilo se da je reč o desetinama koje pronađem u spletovima. Od alata koristim isključivo ruke, a od nedavno nosim i rukavice, mada se zmija ne plašim. Nijedna me nikada nije ujela - priča ovaj Čačanin.

- Ne praktikujem da pominjem ustanove i lokacije gde sam ih sve nalazio, a nema gde nisam. Ako bih naveo ta mesta ljudi bi nepotrebno zazirali kada tamo odu. Nema razloga da se unosi dodati strah, jer zmije pa i otrovnice nisu opasne ako ih ne dirate - kaže Bisenić.
Ovog leta je nedelju dana proveo u Federaciji BiH odakle su ga zvali, jer su u jednom naselju primetili veći broj poskoka. U Srbiji kaže da nema grada u koji nije išao da spasava i zmije i ljude, a istim poslom stigao je i do Nemačke. Tvrdi da nikada nikom tu uslugu nije naplatio.

- Komunalna milicija mi je takođe od veliuke pomoći, jer i njih sugrađani zovu kada primete zmizavca u svom okruženju. Često na intervencije idem u njihovom prisustvu, a njihova pomoć je zaista dragocena jer obezbede prevoz, rasvetu, lampe i reflektore što je od velike koristi kada zmije hvatam noću.

Dejan kaže da je sa "zmijama na ti" još od 1992. godine. Dar da ih dozove i bez ikakvog straha drži u rukama tada je dobio od očeve majke, koja je takođe hvatala i uklanjala zmizavce iz domova svojih komšija i rođaka.

Kurir.rs