OVO JE PRVA KUĆA U SREMSKOJ MITROVICI KOJA JE IMALA KUPATILO: Veliki saloni, trokrilni prozori, svuda raskoš (foto)
Na obalama Save, gde se sudaraju ravnica i Fruška gora, leži grad koji vekovima odoleva vremenu - Sremska Mitrovica. Njena priča započinje u antičkom Sirmijumu, nekadašnjoj prestonici Rimskog carstva, poznatoj kao „slavna majka gradova”. Danas, prekrivena asfaltom, Sremska Mitrovica je jedinstveni „muzej pod otvorenim nebom“, gde se prošlost i sadašnjost neprekidno prožimaju.
Sirmijum, jedan od najvažnijih gradova Rimskog carstva, ostavio je za sobom neprocenjivo arheološko nasleđe. Danas se u Sremskoj Mitrovici mogu videti ostaci antičkih građevina, kao i arhitektonska remek-dela iz 18. i 19. veka, kada su doseljenici, sledbenici baroknih tradicija, oblikovali današnji izgled grada. Prepoznatljivi trougaoni trgovi, „nirnberški zabati“ i građanske kuće odražavaju spoj evropskih stilova i lokalnih graditeljskih iskustava.
Razvoj industrije početkom 20. veka dao je poseban pečat ovom gradu. Jedan od ključnih aktera tog vremena bio je Antun Žunter, Slovenac koji je u Mitrovici osnovao pilanu i fabriku za preradu drveta. Njegovo preduzeće bilo je deo šireg industrijskog procvata, koji je omogućio rečni transport trupaca Savom i Drinom, čime je Mitrovica postala centar drvne industrije u regionu.
Prva parna pilana u gradu osnovana je još 1891. godine, dok su pilane Franca Gamiršeka i Mehteršajmera dominirale krajem 19. veka. Do početka 20. veka, Mitrovica je već imala fabrike nameštaja i pilane, od kojih je jedna, osnovana 1928. godine, nosila ime „Srećko i Antun Žunter“. Njena specijalnost bile su panel-ploče, veoma tražene na jugoslovenskom tržištu.
Antun Žunter, preduzetnik prepoznatljiv po upornosti i viziji, dopremao je balvane čak iz Slovenije i trgovao sa šumskim upravama širom regiona. Njegova pilana, otvorena 1928. godine, zapošljavala je oko 40 radnika i bila je jedna od retkih koja je preživela teške ekonomske krize pred Drugi svetski rat.
Žunterova kuća – simbol raskoši i promene
U znak svog uspeha, Antun Žunter je 1922–1923. godine sagradio raskošnu kuću u blizini pontonskog mosta, nasuprot svoje pilane. Projektovana od strane Građevinskog preduzeća „Ivan Voler“, kuća je predstavljala savršen spoj masivne arhitekture i bogatog ukrasa, sa poligonalnim portikom, dorskim stubovima i ornamentalnim detaljima.
Unutrašnjost kuće bila je podjednako impresivna – veliki saloni, trokrilni prozori, prostrano kupatilo i raskošno uređene prostorije odražavali su luksuz koji su imućni građani mogli sebi priuštiti u tom periodu. Ipak, posleratni period doneo je promene – kuća je podeljena na stambene jedinice, a imanje je prodavano deo po deo.
Jedan od delova kuće postao je dom porodice Cvjetković, koja je nastavila preduzetničku tradiciju. Godine 2006. Jovica i Ljiljana Cvjetković osnovali su izdavačku kuću „Imprimator“, koja je postala prepoznatljiva po luksuznim izdanjima poput dvojezične Biblije i zbirki dela domaćih pisaca.
Njihova firma, jedina izdavačka kuća u Sremskoj Mitrovici, prerasla je u respektabilnu organizaciju sa sedištem u Novom Sadu i preko 30 zaposlenih. Njihova posvećenost visokim standardima u izdavaštvu donela im je reputaciju lidera u ovoj industriji.
Duh prošlih i budućih generacija
Žunterova kuća, nekada simbol industrijskog procvata, a danas dom preduzetničke porodice, oslikava neprekinuti duh razvoja Sremske Mitrovice. Grad na raskršću drumova, sa bogatim kulturnim i industrijskim nasleđem, nastavlja da inspiriše nove generacije. Njegove priče, od antičkog Sirmijuma do savremenih preduzetnika, svedoče o mestu gde se prošlost i budućnost neprekidno prepliću.
Kurir.rs
"ONI ŽELE SRBIJU NA KOLENIMA" Predsednik Vučić o takozvanoj "Vojvođanskoj platformi": Moramo da se suprotstavimo znanjem, snagom i odlaskom u narod