SVE JE RUČNI RAD I SVAKI JE UNIKAT! Patuljci su Jasmini pomogli da se izbori za ozdravljenje (FOTO)

Neko počne da se bavi rukotvorinama iz dosade, neko da bi od toga živeo, ili imao dodatnu zaradu, a Lozničanki Jasmini Stefanović to je pomoglo da pobedi depresiju i teške misli. Treća je godina kako ručno pravi patuljke, one sa velikim nosem, dugom bradom i visokim šeširima koji im prekrivaju oči, a ovih dana izloženi su i privlače pažnju posetilaca "Novogodišnjeg bazara" na lozničkom šetalištu.

- Radim ih ručno, u zavisnosti od veličine za izradu jednog potrebna su mi dva, do tri dana pošto sve šijem, a ima i dosta lepljenja. Za ovu sezonu uradila sam ih više od 120 i za njih uvek ima interesovanja. Oni su više kao ukras, nisu za igranje dece sa njima, jer ih u igri oštete. Mogu dugo da traju, jedino je važno da ne budu blizu neke vlage pošto u njima ima dosta kartona – objašnjava Jasmina dok pokazuje svojih ruku dela.

Nije do pre par godina ni sanjala da će se baviti njihovom izradom. Onda je obolela, imala je kancer, a kada se posle zračenja vratila, bilo je leto i nije smela iz kuće da se ne izlaže suncu. Kako bi skrenula misli počela je da oslikava i ukrašava tegle, a onda slučajno saznala za patuljke.

- Brzo sam "provalila" kako se izrađuju i počela da ih radim. Videla sam da mi dobro ide, prijalo mi je to da, bukvalno sam ih radila po ceo dan i to mi je mnogo pomoglo. Oporavak od bolesti bio je težak i taj rad me izvukao iz depresije, dao dodatni motiv da se borim, to mi je bio lek. Koliko god da je bitno lečenje važno je i da psihički budeš dobro, imaš pozitivne misli, a meni je to uspelo dok sam pravila moje patuljke. Sve dok mogu radiću ih jer nikad neću zaboraviti koliko su mi pomogli, spasli me od loših misli - priča ova samohrana, nasmejana majka dve ćerke.

Strpljivo pomaže zainteresovanima u izboru patuljka, a najčešće ih, kaže, kupuju bake za unuke i uglavnom traže dva slično obučena, i majke koje ih žele kao ukras. Ovi patuljci, uglavnom dugonogi, mada ima i drugih varijanti, poslednjih godina nalaze se u mnogim lokalima, kafićima, stanovima i kućama kao simpatičan dekor. Oni, inače, dolaze iz Skandinavije, a u svakoj od država tog dela Evrope imaju drugačiji naziv. Tako se u Švedskoj zovu "tomte", Finskoj "tontu", a kod Norvežana "niser", kaže literatura. Ne liče na rođake iz bajki o Snežani i sedam patuljaka, nisu rudari. Legenda kaže da "tomte" na švedskom znači "domaćin". Oni su svojevrsni kućepazitelji, ali i radoholičari pa se tomte uvek pobrine da je na farmi, ili u kući sve pod kontrolom, pošto mu je njegovo domaćinstvo najbitnije. Jasmininim patuljcima najbitnije je da nisu blizu vlage, da im se ne uvuče u "kosti", odnosno karton, i da ih neki klinjo ne dohvati. Sve drugo im je potaman, mirno stoje i gledaju svoja posla, jer drugo i ne mogu od kapa koje im uvek padaju preko očiju.