"MOJE TIŠINE": Kad knjige pišu i učiteljica i njeni đaci

„Moje tišine“ naslov je prve izdate knjige Vesne Gligorijević Ilić, učiteljice iz Jagodine. Mnogi njeni đaci su daroviti za pisanje, a ima i učenike koji su izdali knjige još u osnovnoj školi. Za svoj poziv, učiteljica kaže da nije posao već ogromna ljubav.

Ljubav prema deci i pisanoj reči Vesna je pretočila i u svoj prvenac, knjigu „Moje tišine“ u kojoj je kroz priče, lirske zapise i crtice opisala značajne trenutke iz svog života. Sa čitaocima učiteljica Vesna nesebično deli momente velike boli i tuge, ali i uspomene obasjane neizmernom srećom i radosnim događajima.

„Moje tišine su one koje su nastajale baš u noćnim tišinama, to je vreme kada sam ja bila potpuno mirna i potpuno sama i svoja i tu sam dala sebi oduška i našla prostor da ono što sam doživljavala tokom dana stavim na papir“, kaže učiteljica Vesna Gligorijević Ilić.

Njeni đaci, kaže vole knjige, ali i da pišu, otkad nauče slova preko prvih rečenica do rime. Ponosna je na jednu svoju učenicu, koja je sada u petom razredu, a koja je sa samo osam godina izdala prvu knjigu.

„Ja imam osećaj, mi u školi smo, nismo toliko učili o srpskom i matematici ali smo mnogo više učili o tome kakav čovek treba da budemo i to me nekako ispirisalo“, navodi učienica 5. razreda.

„Ono što mi je važno i ono čime se najviše bavim to je dečija duša i trudim se zaista da vodim računa o njihovim emocijama i osećanjima“, navodi učiteljica Vesna Gligorijević Ilić.

U jednoj od priča, Vesna kaže da je život umetnost i treba ga živeti tako da iza vas ostane čist i blistav trag. Njen trag biće generacije učenika kojima je bila podrška, snaga i vetar u leđa.

Kurir.rs/RTS/R.J.

Učionica je, kaže, njeno carstvo, a svako dete svet za sebe. Ovu školsku godinu počela je sa prvacima i to će biti njena poslednja generacija đaka pred penziju.