DEDA PETAR "ZAOKRUŽIO STOTKU", PA OTKRIO - ŽALI SAMO ZA JEDNOM STVARI: Najstariji je stanovnik svih sela u okolini, a evo kako je proslavio rođendan

Petar Ćirović (1925), starina iz sela Negbina, podno Murtenice na Zlatiboru, juče, na Božić, napunio je ravno 100 godina i najstariji je stanovnik svih sela u okolini!

- Od prvih priča za ovo slavlje, jednoglasno smo bili rešeni da slavimo pod šatrom, kod kuće, jer od toga šta ima lepše? Sva hrana se pripremala kod nas, imali smo profesionalne kuvarice, konobare, a i šatru smo iznajmili, specijalnu za ove prilike. Trudili smo se da bude najbolje što može - rekao je tada Darko Ćirović, deda Petrov unuk, koji je uz punolestvo sina želeo da proslavi i dedin stoti rođendan.

Pod krovom Ćirovića, živi njih sedmoro, najstariji deda Petar, njegov sin Relja i snaja Radivojka, unuk Darko sa suprugom Radom, i dvoje praunučadi, Sara i Nemanja.

Za goste je njihovo veselje, rekli su nam, bio veličanstven događaj, kakav se ne pamti u ovom delu Srbije. Slavlje je pre pravog jubileja organizovano, jesenas, pre zime i snegova, čije je vreme baš oko Božića, kada Petar i navršava "stotu".

- I danas ćemo obeležiti rođendan! Popićemo neku "ljutu" u to ime, za nastavak zdravog života našeg najstarijeg člana porodice! Spremna je i sada rođendansku torta, svi smo srećni - kazali su juče u kući Ćirovića.

Slavljenik je u čelu stola, oko njega mlađi potomci, pa i sam kaže da je dočekao sve najbolje, te da ni za čim u životu ne žali.

- Davno sam rođen, mnogo šta pamtim, celog veka su vremena bila teška, ratovi, krize...al' se izdržalo. Uvek se puno radilo, sve vreme sam živeo u Negbini, selo k'o selo, svako je isto, radi snagom da nešto stekneš i tako, al' dobro, Bogu hvala, bilo je zdravlja, što je najvažnije, kad se zdravo, sve se moglo savladati - priča stogodišnji Petar.

Rođen je, priseća se, u staroj kući od brvana, a stotu godinu je dočekao u velikoj novoj kući, u dvorištu punom objekata, poljoprivrednih mašina, ogromne štale u kojoj je veliki broj krava, teladi, junica, ali i ovaca, i koza.

- Nema nikog od moje generacije ovde više, možda u ovim daljim selima preko Uvca ili Zlatibora, ali ih ne poznajem. Skoro je ovde u Negbini jednog meštanima nekoliko meseci delilo do stote, ali ne dočeka - priča najstariji Ćirović, dok ostarelim gorštačkim rukama "pali" cigaretu.

Recept za dugovečnost, siguran je, nema, ceo život živi životom običnog čoveka, zlatiborskog seljaka, koji živi od težačkog rada pod vedrim nebom. Nikad se nije libio, priča, teškog posla, tovari tereta su mu prešli preko leđa, ali je uvek čuvao obraz i čast svoje porodice. Sve vreme je koristio duvan, koristi i sada, a voli da popije i po neku rakijicu, u šali kaže, iz zdrastvenih razloga, mada iako gazi "stotu", zahvalan je Bogu, zdrav je k'o dren, jedino mu je slab sluh, ali i to gleda sa pozitivne stane, pa kaže da u ovim "ludim" vremenina nema ništa tako dobro ni da se čuje.

Davno je, otkriva umornog lica, ostao bez supruge sa kojom je dobio petoro dece, dve ćerke i tri sina, od kojih sada ima 12 unućića i 17 praunučića. Svi su negde po svetu, a sa potomcima od sina i unuka, živi pod istim krovom u rodnom selu.

Od danas će nastaviti, kroz osmeh zaključuje, život u drugom veku, ali sa istim navikama kao proteklih deset decenija.

Kurir.rs/Informer / Preneo: M. N.